U polumračnoj sobi za ispitivanje sedela je devojka na stolici, prekrštenih nogu i ruku. Imala je crvenu kosu i smeđe oči, i nosila je ružičastu jaknu, a ispod nje roze majicu. Dole je nosila kratke pantalonice i braon čizmice. Pored nje, nagnut na sto nalazio se detektiv Pušinski. Pušio je cigaretu i gledao je devojku. Dim cigarete je lelujao i prolazio kroz svetlo lampe upereno u devojčino lice. Pušinski je nosio belu košulju i crnu kravatu, a dole crne cipele i crne pantalone. Imao je kratku kosu i velike crne oči.

U uglu prostorije je bio naslonjen na zid Marko Blagojević, partner Pušinskov. Držao je u ruci plastičnu čašu sa kafom i pijuckao je tiho. Pušinski se nagne ka devojci i prinese joj kutiju cigareta. – Uzmi cigaretu, Ivana. Devojka uze cigaretu i Pušinski joj zapali. Ona izbaci dim i uzdahne. Onda ponovo prekrsti ruke i poče pušiti cigaretu nervozno, grickajući nokte. Pušinski siđe sa stola i poče šetati oko nje. Zvuk njegovih koraka je odzvanjao po sobi. – Dakle, Ivana, znaš kako je. Uhvaćena si sa velikom količinom droge i znaš kakve kazne slede za to. – Znam. Mogu li dobiti svog advokata? – Možeš, kasnije. Koliko se godina već kurvaš, Ivana? – Pet godina. – A koliko si navučena na dop? – Deset. – Znači, prvo si se navukla, pa si se prokurvala, da bi zaradila za drogu.
– Da. Pušinski prestade koračati i ponovo sedne za sto. Ugasio je cigaretu u pepeljari i zapalio novu. – Reci nam od koga nabavljaš drogu, Ivana. Reci nam i pustićemo te. – Ne mogu! Ne smem! Ubiće me ako kažem! – Mi ćemo te štititi, Ivana. Samo nam reci.
Ivana je ćutala i gledala u sto ispred sebe. Na stolu je stajala čaša sa kafom, donesena za nju, koju Ivana nije ni pipnula. Sad je posegnula za njom i otpila malo kafe. Onda je povukla dim cigarete i zagledala se u veliki prozor-ogledalo. – Tip se zove Nemanja. Ne znam gde živi, imam samo njegov broj. Pozovem ga kad mi treba i mi se nađemo.
– Gde se nađete? – Na uglu 29 i Cetinjske. Dolazi autom. – Koji auto vozi? – Crni BMW. – Kada se obično nalazite?
– Uveče, oko osam sati, tako. – Dobro. Pozvaćeš ga da se nađete večeras, a mi ćemo ga tada ščepati. Ali nemoj da mu nešto pričaš slučajno… – Neću. Mogu da idem sad? – Hm… pa ima još nešto što nismo sredili… mogla bi nam učiniti jednu uslugu, za puštanje na slobodu mislim… Pušinski siđe sa stola i priđe Ivani. Otkopčao je pantalone i izvadio kaiš. Onda je skinuo gaće i izvadio kurac. Ivana ga poče lizati po glaviću. Sisala mu je kurac i mazila jaja rukama. – Mmm… tako kurvo… sisaj kurac… Ivana mu je gutala kurčinu do jaja, oblizivala mu je glavić i sisala ga jako. – Ah, to, kako ću ti svršiti u usta… Svršio je jako u njena usta. Ona proguta spermu. Pušinski zakopča pantalone i zapali cigaretu. – Dobro. Marko, ostani sa njom dok se ne dogovori sa dilerom. Ja ću doći posle. – Ok, Pušinski. Pušinski izađe iz sobe i uputi se ka wc-u. Jedan policajac je prao ruke kad je on ušao. Oprao je kurac i pišao, pa se vratio u sobu. Ivana je još sedela za stolom, a Marko je stajao pored nje. Lice mu se nije potpuno videlo, ali su mu oči sijale čudnim sjajem. – Jesi ugovorila? – upita Pušinski. – Jesam. Večeras u 20, ugao Cvijićeve i 29. – Odlično. Sad je pola 6, znači još malo ima vremena. Moramo se pripremiti.

Ivana je stajala na uglu i čekala dilera. Bilo je pet do osam. Pušila je cigaretu i posmatrala kako prolaze automobili, gledajući da li dolazi crni BMW. Ljudi su šetali pored nje, zaobilazili je, a ona je stajala, i hladan vetar joj je mrsio kosu. Pušinski i Marko su sedeli u crnom audiju nedaleko od nje, i osmatrali su situaciju. Marko je grickao čips sa ukusom kečapa, a Pušinski je pušio cigaretu i pio koka-kolu. Sa policijskog radija su se čule nepovezane poruke. – Evo, ga dolazi… – reče Pušinski. Crni BMW je ušao u Cetinjsku iz 29 i zaustavio se. Ivana je prišla kolima a tip u njima je otvorio vrata. Pušinski i Marko su izleteli iz kola i krenuli ka tipu. – Stoj, policija! Tip izvadi pištolj i pogodi Marka u desno rame, pa uđe u auto i počne bežati. Marko je ležao na betonu a Pušinski je čučnuo kraj njega. – Idem ja da ga uhvatim, drži se Marko! Ivana, pozovi hitnu pomoć da ga povezu. – Ok – reče Ivana vidno uzbuđena. Pušinski uđe u auto i krene za crnim BMW-om. Jurio je za njim kroz 29. bulevar. Stavio je sirenu na krov kako bi mu automobili pravili ustupke. Ipak nije bilo toliko mnogo vozila večeras. Crni BMW je brzo jurio, skrenuo je u jednu uličicu i Pušinski pođe za njim. Izvadio je pištolj i ispalio par hitaca na BMW. Jedan od njih je pogodio gumu i tip izgubi kontrolu nad autom, koji se zabi u kontejner za smeće. Pušinski zaustavi auto i izađe. Pozvao je pojačanje i prišao BMW-u. Tip u njemu je ležao za volanom, krvav po licu i u nesvesti. Ljudi oko njih su gledali šta se dešava, a neki su prilazili i bliže. Ubrzo je došla policija i hitna pomoć. Odveli su tipa i izvršili uviđaj. U autu je pronađeno 150 grama kokaina i 15 grama skanka, kao i dva pištolja CZ-75. Pušinski odluči da ode do Urgentnog centra, kako bi video šta je sa Markom. Ušao je unutra i potražio ga. Doktor mu je rekao da je dobro i da leži u bolesničkoj sobi. – Mogu li ga posetiti? – Možete, ali nemojte dugo. Pušinski pođe hodnikom i uđe u sobu 23. Tamo je ležao u krevetu Marko. Imao je zavoj na ramenu i bila mu je prikačena cev za infuziju. Na stočiću pored kreveta su bile dnevne novine, a na naslovnoj strani je pisalo o nekoj devojci koja se utopila u reci. Osim njega u sobi se nalazio i jedan matorac koji je spavao.
– Kako si, Marko? – Dobro sam, nije ništa strašno, metak je prošao kroz meso i izleteo napolje. Šta je bilo reci mi, jesi li ga uhvatio? – Jesam, gotov je. Zabio se u kontejner, uskoro će i on doći ovde. Gde je Ivana? – Ne znam, pozvala je hitnu pomoć i nestala načisto. – Dobro, neka je. – Srećan sam što se ovo dobro završilo, Pušinski.
– I ja sam. – Idi ti kući, mene će tek sutra ujutru da puste. Idi, dovoljno si radio za danas. – Ok, Marko. Čuvaj se. Vidimo se ujutru. – Ćao, Pušinski.

Pušinski izađe iz sobe i krene hodnikom do izlaza. Zastao je malo da zapali cigaretu, a onda je ušao u kola i odvezao se kući.