Ne znam koliko je dobar naslov za isečak iz života jedne neodređenosti koja borila se sa inekcijom romantike, odjekom ljubavi, jecajem strasti ili pak da je u pitanju pripadnost najinteligentnijoj životinjskoj vrsti. Večnost je izabrala duži put od onoga u kom je obitavala nonšalantno se razbacujući osećajima slobode. A okovi su i dalje zvečali, onako zlokobno, čekajući svoju žrtvu. Dugo sam posmatrao događaje, ne preduzimajući ništa da bi dobili možda neki drugi tok. Sami od sebe. Ali, u odnosu na samu večnost, za mene je to predugo.

Ugrizao sam je za nenormalno tvrdu bradavicu uživajući u njenom jauku, u bolu koji se nije mogao predstaviti takvim. To isto učinio sam i sa njenim predivnim klitorisom koji je izvirivši, tako slatko nabubrio naduven krvlju, sav u najezdi onog predivnog, koje sam mogao samo naslutiti u njenim raspamećenim beonjačama. Bio je to znak da sam se pokazao zaista dobrim. Uvek sam govorio da nije sve u tome da gurneš taj svoj nabrekli telesni deo u njenu raspomamljenost koje ponekad nije ni svesna. To je u suštini najlakši i praktično, završni deo, u kome, recimo ja, najmanje uživam bez obzira na orgazam koji se svakako dogodi. Orgazam traje 15, 20 sekundi, možda malo duže, ali zadovoljstvo o kome govorim traje onoliko koliko si ti voljan i koliko ti možeš da pružiš. To je ono u čemu ja uživam. Jebem svakog muškarca koji se hvali samo svojom potentnošću!
Otkucao sam poslednje redove jednoga teksta koji nisam smeo ostaviti nezavršenim i tek tada sam je pogledao u oči. Veoma strpljivo i pokorno čekala je dok okončam posao. Par minuta, a kao da je prošlo ko zna koliko vremena. Zadnji otkucaji dirki na tastaturi su se bukvalno poklopili sa otkucajima mog srca ili mi se to samo učinilo. I onda … tačka. Nije se nimalo trudila da sakrije iznenađenost mojom naglom reakcijom u kojoj sam pogledom dotakao njena razgolićena bedra i naterao je da pocrveni. Oh, kako je to bilo predivno! Obožavam kad žensko na tako suptilan i netaknut način komunikacije pocrveni. Crvenilo njenih obraza u ritmu od uzbuđenja naglašenog disanja. Ti treptaji su itekako dopirali do mene. Mogao sam da prodrem u nju bez da je samo dodirnem. Da osetim sve zvukove njenog tela koje je svakog momenta pretilo da umre od samo jednog mog dodira. Da umre na mojim rukama, osećao sam.
Prostoriju je ispunjavala jeka kiše koja nije prestajala. A ona je došla pre kiše. Zar je toliko vremena prošlo? I bila je suva kao i vreme napolju. A sada? Sada je bila vlažnija od svake kapi kiše, bolnija od svakog tmurnog oblaka, strasnija od svake munje koja bi blesnula s vremena na vreme. Oči su joj bile vlažne. U uglovima su jasno sjale besne suze koje su trebale poteći sa mojim prvim dodirima. Sve, ali baš sve je bilo u tonu iščekivanja. Samo je kiša napolju bez prestanka padala. A sve se dogodilo u samo par minuta. I njen dolazak. I kiša. I …Odjednom je progovorila, onako promuklo, kao da joj se nešto zaglavilo u grlu.
– Zovem se Katarina. Mozak mi je blokirao. Pa, ja nisam znao ni kako se zove! A onda mi je sinulo u glavi da je nikada pre u svom životu nisam video. Ni upoznao, ni reč jednu progovorio. A ona je samo ušla, kao da je to oduvek radila, kao da je oduvek svraćala u moj atelje. Videvši da sam tog trenutka bio zauzet, sela je u moju omiljenu fotelju i čekala budno prateći svaki moj pokret. Gledao sam je u široko rastvorene zenice. Imao sam osećaj da ću nestati u njima. Njene nabrekle grudi su lelujale u ritmu disanja remeteći vizir mog pogleda. – Drago mi je. Jako si lepa. – uspeo sam neveštim, pomalo dečačkim nastupom taj zaključak da proguram između nje i sebe. – Da nisam došla u nezgodno vreme? Evo, ja taman na vrata, kad je počela da pada kiša. – nastavila je ona, valjda da razbije pomalo zatupastu atmosferu koja se stvorila u nekom svom izmišljenom fluidu, donekle nerazumljivom. I uspelo joj je, zaista.

Odahnuo sam trljajući se dlanovima po butinama pošto mi se erekcija vidno odrazila na trenerci. Ali, znao sam da je to samo trenutačno. Najgore me je tek čekalo. – Rekli su mi da tražiš modele. – njen direktan pogled me je prosto paralisao. – Ili su možda izmislili celu ovu stvar. – Koju stvar? – pokušavao sam da uvedem celog sebe u razgovor. – Ovde smo samo ti i ja. Ti si me tražila, pronašla me i tu si. Sada je na mene red, zar ne? Ustvari, hrabrio sam samoga sebe plašeći se da jedno takvo stvorenje ne potkupi svoje perje i nepovratno odleprša. Nasmejala se na moj komentar. Niska njenih prelepo belih zubiju sabijala je u mojoj tvrdoglavosti poslednje elemente otpora. Osećao sam to i počinjao sam, ali tek počinjao dolaziti u jedno stanje, stanje u kom sam mogao bezpredrasudno komunicirati sa bilo kim. Zurio sam razgoračenih očiju u jednu tačku koja se nalazila možda u predelu njenog stomaka kada je spustila levu nogu sa desne na pod, a zatim desnu prebacila preko leve. Ne znam zašto svim muškarcima u tom momentu padne na pamet scena iz ižvakanog filma ”Niske strasti”, ali to se i meni dogodilo, tako da sam zaista uspeo, i to sasvim slučajno, da snimim parče te bele čipkice kojom je prekrivena njena pizdica koju sam tog trena želeo osetiti na mojim usnama. Mislim da sam tada mogao osetiti i pravi ukus njene užarene smokvice koja je zgužvana među njenim nogama čekala da bude pojedena, da ne kažem pojebena. Bože, u takvim situacijama ne znam uopšte kakav rečnik da koristim, u ludoj želji da budem u realističnom, a da ne napravim neko sranje. Ponovo njen osmeh, ali ovaj put drugačiji. To je bio ozbiljan osmeh. To je bio osmeh koji je itekako obećavao. U kome sam mogao da se ogledam, jer je mirisao na blud. Ne. Na kišu i na blud. Pogledao sam kroz prozor i onako odsutno prošaputao: – Ova kiša tako lepo pada. Prosto je šteta da uopšte stane. – Ko zna zašto je to dobro. – čuo sam da je to izgovorila, ali mi se to činilo tako dalekim bez obzira na jednostavnost situacije u kojoj smo bili u istoj prostoriji, na udaljenosti koja se meri desecima santimetara. Bila je stranac i nije bila stranac, bila je sve i bila je ništa. O njoj je u tom trenutku trebao neko drugi da mi kaže. Primakao sam joj se i zagledao u njeno lice. Bila je pravi anđeo. Bujna, razbacana plavo farbana kosa, i neverovatna opuštenost koja se dala primetiti na njenom licu. Devojka spremna na sve, na svaki korak, na svaku šansu, na svaki mig … spremna, u svakom slučaju. U sebi, bio sam zbunjen, iznenađen, rastrgnut takvom jednom lepotom kakvom je ona zračila, a pred njom sam glumio nekakvog muškarca koji takve stvari prihvata kao nešto uobičajeno. I bilo mi je mnogo toga nejasno. Zaklopila je očne kapke i tiho uzdahnula. Nisam odoleo. Utisnuo sam joj jedan totalno i neverovatno nežan poljubac, da sam se i sam stresao od samog čina. – Ja nisam došla zbog toga! – iznenada me je trgao iz mog nekog sna njen uspaničen i uzbuđen glas. – Kako te nije sramota, prostačino jedna matora! Istog trenutka je skočila iz fotelje i pošla ka vratima. Nisam znao šta da joj kažem kad sam bio kriv. Ja sam taj koji je odigrao ulogu muškarca željnog seksa, a o kome nisam ni razmišljao. Ja sam taj koji je bio kriv zbog spontanog poljupca kojim nisam povredio nijednu notu intimnosti. Pobogu, toliko puta sam rođenu majku poljubio u usta!
Zastala je kad je otvorila vrata jer je napolju izuzetno lila kiša. Ipak je nakon kratkog zastanka odlučila da izađe. Nisam mogao da verujem. Napravila je par koraka i zastala. Okrenula se prema meni. Mnoštvo krupnih kišnih kapi je kvasilo njenu ionako oskudnu odeću. Šta je imala na sebi? Tek tada sam shvatio koliko je bila oskudno odevena. Pa, imala je samo laganu letnju haljinicu, bele čipkane gaćice i sandale, ako ne računamo rajf za kosu i minđuše, da … i jedan prsten sa kog je otpao kamen, na levoj ruci, na domalom! Hej!!! Gotovo podsvesno ili nesvesno, snimio sam njen svaki detalj. Svaki beleg koji je imala na svom telu, bio mi je interesantan. Ni danas, posle toliko vremena, ne mogu to da objasnim. Gledala je prkosno u mene očekujući moju inicijativu, valjda očekujući moje izvinjenje ili već šta. Ne znam. Ja sam je samo gledao dok se oskudna i mokra tkanina lepila za njeno telo potpuno otkrivajući svu lepotu koju je njome krila. Već nakon par minuta bila je posve mokra. Ali i dalje se nije micala s mesta. Slegnuo sam ramenima i zatvorio vrata. Vratio sam se mom kompjuteru u želji da nastavim tekst koji sam radio i u vreme kad je ona tek došla. Krajičkom oka sam pogledao ka prozoru. Ona je i dalje stajala na onoj groznoj kiši.

Uzdahnuo sam i setio se onih njenih reči: ”Prostačino jedna matora!”. Ja sa svojih 36, a ona jedva da je napunila 20. To je strašno! To je zaista strašno i nepodnošljivo! Ponovo sam je pogledao. Plakala je tresući se u plaču. Što od zime, što od sopstvenog prkosa ili ko zna čega. Otvorio sam vrata i odmah zatim ponovo seo za kompjuter. Nakon nekog vremena, ipak se primakla vratima sklonivši se sa kiše. Valjda skupljajući hrabrost, sačekala je par trenutaka a zatim oprezno ušla i ponovo sela na fotelju. Drhtala je. Odmah sam joj doneo jedan veliki peškir i ogrnuo je sa njim. – Sva sam mokra. Moram se presvući. – njen molećivi drhtavi šapat mi je odzvanjao u tupoj glavi.
Doneo sam joj neku moju staru košulju. Ah, ti dugopostojeći pogledi! Mislim da nikada u životu neću moći iz glave izbrisati dubine njenih zenica koje su mi u tim trenucima otkidale čitave delove mojih misli za koje sam smatrao da su zaštićene tamo gde jesu. Ne. Ja sam joj se potpuno predao. Nije bilo namerno, nije bilo ni svesno. Možda čarolija ili neka druga viša sila? Ne znam, a nije ni bitno, barem ne sad kad pokušavam naratorski da opišem tu izuzetnost u mom životu. – Hoćeš li mi pomoći? – upitala je iznenada spuštajući bretele haljinice niz ramena.
– Da. – uzdahnuo sam kad su se pojavili nevini brežuljci njenih nedara. – Ali … valjda možeš sama da se presvučeš?!
Bio je to samo moj neslavni pokušaj da eliminišem svoje prisustvo u nadolazećoj nagosti koju mi je pripremila.
– Kraj tebe ne mogu. – njen pogled me je bukvalno obeležio za celi život. Onako ozbiljan, maltene diplomatski, pun. – pomozi mi.
Bila je odlučna, bez obzira koliko god da je izgledala nevinašcetom. Zračila je. Tražila je. Osećao sam u vazduhu to nešto, to nešto što je bilo jače od svih žudnji koje su me tog momenta opsedale i posedale. Dohvatio sam bretele i povukao ih niz njeno telo. Bradavice su joj bile tako krupne, sočne, najlepše koje sam imao priliku u životu da vidim. Maleni tamni kolutovi na dojkama samo su još više isticali te predivne životne panjeve. Da, baš tako su izgledale. Kao maleni panjevi. Ponosni. Nisam odoleo. Sa neverovatnom strašću i uživanjem usisao sam jednu, snažno je stisnuvši usnama, a onda je blago zagrizao. Jauknula je glasno, zarivši svoje prste u moja ramena. Nastavio sam da je sisam svlačeći haljinicu sa nje. Podigao sam pogled ka njenom licu. Zabacila je glavu unazad spremna da joj pružim uživanje, a ne presvlačenje. Oh, imala je sise koje nisu mogle da se mere sa silikonskim. Prirodna čvrstina, elegancija, tolerancija, dimenzija … sve. Imala je sve! I znala je čime raspolaže. Ne govorim to zbog sebe, već zbog njenog ponašanja. U tim trenucima sam bio spreman da učinim šta god da kaže, da pljunem ne znam koju lovu, da ubijem ne znam koga. To je to! To je prava stvar kod žene! Kod žene koja zna koliko vredi! Zgrabio sam prstima za rubove čipkanih gaćica koje su se bez nekog posebnog otpora maltene raspale. Ili je ta čipka bila onako nakvašena previše osetljiva, ili sam ja bio pregrub a da to nisam primećivao zbog sopstvene mega-uzbuđenosti. Maleni mokri čuperak me je zvao da zavirim u njegove odaje. Na moj prvi dodir, raširila je noge. Njen dah je topio vazduh u prostoriji koja je menjala svoje dimenzije, oblik, boju, svrhu … nikada nisam mogao zamisliti moj atelje u lascivnoj pozi u kakvoj sam se ja našao. Sa licem među njenim nogama. Ukazale su se glatko izbrijane usmine. Svetlucale su nudeći mi izdajničke kapi tečnosti koja se pomaljala iz novonastalog potočića, potočića sladostrašća koji se morao na neki način ovenčati. Poljubio sam ih osetivši neverovatno primamljiv miris. Da li je pomešan sa nekim ženskim parfemom ili tako miriše njena predivna pizda, ne znam. Znam samo da sam prstima grozničavo razmakao potpuno vlažne usmine i otkrio klitoris, nabrekao i osetljiv, u tom trenutku rekao bih, na sami vazduh koji ga je ugledao onako malenog i svetlucavog na mršavoj svetlosti u ateljeu.
Poklopio sam usnama klitoris i nežno zario zube u njegov koren. Vrisnula je čupajući mi prstima kosu, a zatim mi rukama gurnula lice u njeno vlažno međunožje. Svom snagom, udahnuo sam sve te njene mirise, mirise pizde koju možeš doživeti samo na način na koji sam ja to uspeo. A to, samo jednom u životu, i nikada više. I samo tako, i nikako drugačije. Lepota kakva se ne da rečima opisati. I bilo šta da napišem, to nije to, jer samo ja mogu da ovog trenutka osetim taj ukus u ustima, da zatvorim oči i vratim se u taj trenutak. I da bude onakvim kakav je zaista i bio. Gurnuo sam joj jezik u rupicu. Celim telom zatreperila je poput leptira. Jedna njena ruka je već tragala za mojim udom. Brzo ga je i našla. Već u sledećim segmentima ove priče ona je uživala u njegovoj debljini i čvrstini. Bila je veoma nežna dok ga nije dovela do svojih usana. Mada se možda to ne bi ni dogodilo, nego sam ustao da bih relativno pokušao promeniti tok dešavanja. Istog trena, on se našao u dubinama njenog grla. Nije bilo povratka. Definitivno. Sisala ga je kao luda. Kao da joj je neko celog života branio da to radi. Sisala ga je kao da to više nikada u životu neće raditi. Sisala ga je kao da će joj nešto izmaći u svemu tome. Ali, tek tada, meni je bio mrak u mislima, u pameti, u namerama. Sve je bilo u njemu i njoj. Pao sam na pod povukavši je za sobom. Gledao sam je dok je nemilosrdno gutala moju nabreklinu. Do jaja!!! Njen jezik je ludovao oko mog glavića, pa oko stabla mog falusa opipavajući svaku i najsitniju žilicu koja se bukvalno skamenila u njenim ustima. O, kako je to strasno i predano radila! Pogledao sam u njenu pizdu koja se potpuno rastvorila nudeći mi svoj otvor, nudeći mi svoju dubinu, svoju toplinu, svoju vlagu. Spustio sam usne na rub otvora udišući vazduh iz te balave pećinice. To mi je praktično i jedino preostalo. U nekom nedefinisanom momentu, maltene sam se počeo raspadati. Počeo sam svršavati kao nenormalan. Osećao sam kako sperma šikti iz mene, kako mi se jaja neverovatnom brzinom prazne, dok ih je ona još dodatno svojim nežnim prstima dražila. Uf, prijalo mi je kao nikad. Sve mi je prijalo. I saznanje da ga ni jednog trenutka nije vadila iz grla. Znao sam da sam celo vreme bio duboko zariven u njeno grlo, i svršavao sam. Punim plućima!

Nakon tih trenutaka, mrtva tišina. Pogledao sam je u oči. Više nisu imale takav sjaj. Sklopila ih je obliznuvši jezikom svoje spermom umazane usne. Učinila je to kao da je pojela čokoladu, pa joj je ostalo par mrvica na rubovima usana koje su najslađe kad se pokupe. Toliko je slatko delovalo. Nisam bio sposoban ni da progovorim, ni da se ijedan milimetar pomerim. Nisam bio sposoban. Zurio sam u njeno raspičje koje se lagano sušilo na oporom vazduhu. I njena pizda je izgubila tu draž kojom me je praktično hipnotisala do pre par sekundi. I ona je odmarala od burnih momenata. I ona se oporavljala od momenata koje niko na svetu nije mogao da kontroliše. Ni sama Katarina, bez obzira na orgazme koje sam joj priuštio samo ujedima, bez obzira koliko i kako gutala moj kurac. Bez obzira koliku količinu sperme je progutala. Bez obzira na sve.
Pogledao sam ka vratima koja nisu bila ni zatvorena. Sve se dogodilo pred očima javnosti koju je samo kiša sprečila da bude definitivni svedok. Svedok čemu? Činu koji većina ne bi ni razumela? Činu koji je bio veći od najvećeg, a praktično ga nije bilo? Kiša je postepeno jenjavala, da bi na kraju naglo stala. Osluškivao sam cvrkut ptica i gledao u njenu pizdu. Da li sam želeo da je tucam? Mislim da nisam, jer to ne bi bilo pravo zadovoljstvo kao ono koje je proisteklo u samom dešavanju doživljavanja mene u njoj i nje u meni. Možda u nekom drugom trenutku, mada se nikada nakon toga nije dogodio. Neke stvari u životu i ne treba dirati, ne treba remetiti taj sklad prirodnog. Prirodno je bilo što se Katarina i ja nismo na pravi način potucali, jer bi možda bilo bezveze, ili bi time sve pokvarili. Ali, u svakom slučaju, ne bi, u to sam siguran, ne bi bilo te note, te note lepote koja je vladala u trenucima naslade na kakvu smo se sasvim nenadano odlučili. Njena usta su bila umazana mojom spermom, moja usta su bila umazana tečnostima iz njezinog tela. Zašto to sve pokvariti? Najveći problem je nastao u trenutku kad smo shvatili da je stala kiša, i da nas dvoje kao kakvi razgolićeni kipovi ležimo na hladnom podu, da ona ravnodušno zuri u moj sad već neaktivni kurac, a ja u njenu pizdurinu koja se već ogrnula sa usminama prilepivši ih jednu uz drugu … Šta uraditi a da ne bude bezveze? Bilo šta da uradiš u tom trenutku, mora, jednostavno mora da bude bezveze, jer si u takvoj poziciji.
Uzdahnuo sam i prvi ustao navukavši trenerku. Katarina mi je okrenula leđa, a zatim obukla moju košulju. Onda mi je pala na pamet jedna stvarno pametna ideja. Otišao sam u svoju sobu za odmor, da ne kažem spavaću sobu i doneo joj stari šorc izrezan od farmerki. – Obuci ovo umesto gaćica. Ne moraš mi ni vraćati. Pogledala me je zahvalno i odmah to učinila. – Ni košulju mi ne moraš vraćati. Sve je OK. Seo sam i zagledao se napolje. Nisam znao ni šta, ni kakvu priču uopšte da zapodenem nakon svega što se tako blesavo izdešavalo. I ona je učinila isto. I ona je zurila napolje. U tišini koja se valjala poput teške magle kroz moj atelje, jasno sam mogao da čujem njeno kratko, ali mirno disanje. Ne znam u kom trenutku, Katarina je ustala i pošla ka vratima. Nisam imao ni snage a ni želju da je zaustavljam. Valjda se tako moralo dogoditi. Posmatrao sam je prepušten praznim mislima, dok je ćutke izlazila i gubila se lelujavim koracima u daljini.
Zato sam početak ove priče i prikazao na način koji nije adekvatan postojanju samoga mene. Kad se čoveku tako nešto u životu dogodi, mora da stavi prst na čelo i da se zapita. Katarina se više nikada nije pojavila u mom životu, a nekoliko godina je poklopilo taj događaj. Ali ga nisu one izgubile. Ipak je večnost ta koja uvek izabira duži put od onoga u kom je obitavala nonšalantno se razbacujući osećajima slobode. A okovi i dalje zveče, onako zlokobno, čekajući svoju žrtvu. I dalje posmatram događaje, ne preduzimajući ništa da bi dobili možda neki drugi tok. Sami od sebe. Ali, u odnosu na samu večnost, za mene je to i dalje predugo. Sad mi preostaje samo da se sećam.

Ugrizao sam je za nenormalno tvrdu bradavicu uživajući u njenom jauku, u bolu koji se nije mogao predstaviti takvim. To isto učinio sam i sa njenim predivnim klitorisom koji je izvirivši, tako slatko nabubrio naduven krvlju, sav u najezdi onog predivnog, koje sam mogao samo naslutiti u njenim raspamećenim beonjačama…