Kad se zima navuče na ovu moju zemlju, kad se niz Dunav dovuku košave i donesu mirise tuđih nevolja i tuđu prljavštinu, ja se začaurim, poželim da zaspim dugi san i da se tek sa prolećem probudim i, jednostavno, nastavim tamo gde sam stao. No, čovek ne pada u zimski san, pa sam ja prinuđen da guram zimu ispred sebe, prilagođavam joj se, od ono malo sive lepote za sebe otkidam parče po parče, kao da sakupljam komadiće razbijenog stakla. Kad se zima navuce na ovu moju zemlju, ja najvise vremena provodim zakljucan u stanu, razgacen, u drustvu sa bocama kisele vode i balonima domaceg, fruskogorskog belog vina. Nekako mi se cini da je spricer od tog domaceg vina najodaniji prijatelj, koji me nikad izdati nece, osim sto mene ponekad izdaju vlastite noge od druzenja sa njim…

Te subote, u kasno poslepodne, vratio sam se iz jednog fruskogorskog sela, u koje sam isao da obnovim zalihu vina. Jedva sam docekao da parkiram svog razjebanog “keca”, da zakljucam garazu i teske balone sa vinom popnem na peti sprat. A kad sam sve to uradio, kad sam se svukao do gole koze i napravio prvi bokal spricera, kad sam se namestio ispred televizora, nameran da gledam po pedeseti put moj omiljeni pornic, telefon je zazvonio i totalno mi sjebao koncepciju. Do djavola, ko se to mene setio? Sigurno nije neka nagradna igra, u kojoj nasumice odabran telefonski broj dobija milion maraka! – Da te jebo onaj ko te smislio! – dreknuo sam i podigao slusalicu. – Da? – Marko? Ti si? Zenski glas! Jebote! – Ja sam – zacijukao sam najumilnije sto sam mogao. – A ko je to? – Zar si mi glas zaboravio? Tada mi je sinulo: tako milozvucan, barsunast glas, mogao je pripadati samo Marini, mojoj dragoj Marini, mojoj krsnoj Crnogorki! – Marina? Zasmejala se.
– Tacno, papane, Marina!
Uvek me je, kad smo razgovarali nasamo, nazivala “papanom”. To valjda zato sto se nisam ozenio njome… – Odakle zoves? – upitao sam, moleci se da je odnekud iz Novog Sada. – Sa zeleznicke stanice… Tu sam, u gradu, i treba mi prenociste. Pa sam mislila… – Dolazim za pet minuta! I zaista, u tih pet minuta sam uspeo da spakujem oblacenje, strcavanje do garaze, voznju, prilicno vratolomnu, do stanice. A u sledecih pet minuta vec smo oboje bili u mom stanu. – Da te vidim! – zatrazio sam, cim smo usli u dnevnu sobu.

Okrenula se na vrhovima prstiju, kao balerina. Jos uvek je to bila ona moja Marina, Marina od koje se u glavi zavrti, a medju nogama pokrene orkan. Zgodna u picku materinu, guzata, sisata, zelenooka crnka, viskiju slicna, sto starija to bolja, lepotica prava. Nikad mi nije bilo jasno kako sam, ono ranije, uspeo da je capim, niti sta je to nasla na meni, u meni, i sva ta sranja… Prelepa si, Marina… – zagugutao sam, raznezen. – A ti si se ugojio kao prasac – nasmejala se, – No i dalje mi se svidjas… Ukrutio mi se istog trenutka. Znao sam ja da cu dobiti picke od nje, ali, nekako, volim kad mi se to lepo najavi… – Hoces li da se istusiras? Ja cu za to vreme da spremim neku veceru. Imam domaceg vina, danas sam ga doneo, pa mozemo posle da organizujemo zurku za dvoje… – Hajde da se zajedno istusiramo – nedvosmisleno me je u oci pogledala. Nije mi trebala to ponavljati! Za manje od minuta, bili smo pod tusem, goli. Topla voda je lila po nama, a ja sam u Marinina ledja utrljavao tecni sapun i lagano spustao dlanove ka njenoj guzi. Mmmm…, kakva je to guza! Za pricu! Obla, misicava, ali ne sportska, nego, onako, prava zenska. I bez imalo celulita! – Marko! – uzdahnula je, kad sam dlanovima poceo kruziti po oblim poluloptama, i kad sam, kao slucajno, na njenu butinu naslonio svog vec odavno napetog macora. – Pa tebi se digao!
– Jasta – rekoh i dlan zavukoh izmedu guzova, skroz do mokrog picica. – Digao mi se, itekako! I zelim da ga u tebe stavim.. Pocela je lagano valjati kukovima, a moj dlan je naleteo na njen picic. Promeskoljila se, ja zavukoh jedan prst izmedu usnica njene pice, primila je moj klizavi prst kao sto se drag gost prima u kucu dobre domacice. – Marko, Marko…

Pomerila se tako da je mogla dohvatiti moj kurac. Njen dlan, pun sapunske pene, zgrabio je moje meso i poceo ga snazno drkati. Jebala mi je kurac dlanom, toplim, klizavim. A ja sam nju jebao svojim prstom. I nije nam trebalo dugo da se cak i previse napalimo! Pustila je kurac, okrenula se licem ka meni, na usne mi utisnula dug, jezicav gladan poljubac, a onda sise naslonila na moje grudi, malo promesala, tek da se uveri da su dobro nalegle. Podigla je levu nogu do mog kuka, jos vise, obujmila mi bok koliko je mogla i cvrsto me zagrlila. – Sad, sad … Pridrzao sam rukom kurac, namestio ga na ulaz u njenu picu i, kad sam se uverio da promasaja nije moglo biti, izdigao sam se, a ona se opustila. Uklizao sam u nju uz jecaj, moj i njen, uz sve snazniji zagrljaj, uz zabacivanje glave i mrsenje mokre kose – Moja Marina … Uhvatio sam cvrst oslonac, ledja joj pritisnuo uz tople plocice na zidu, i poceo je jebati kao malo koju ribu do tad. Zaboravljena ljubav, propustena prilika za srecu, sta li … – Marko, Marko … Grebala mi je ramena, ujedala za vrat, ljubila me, jezik mi gurala duboko u usta, menjala dah sa mnom, poskakivala nabodena na kurac, ispunjena i sretna. A ja sam radio i radio, neumorno – zeleo sam da kroz tu jebacinu vratim delic izgubljene proslosti. I zeleo sam da njoj bude lepse no meni, da me na samrti ukrasi lepim secanjem i osmehom. Marina Marina, za tebe sam tad bio spreman i umreti. I ostao. – Marko, Marko …

Jecala je moje ime. U njoj sam plovio, uzimao je i sebe davao, punio joj picku kurcem, kurac njenom pickom okruzivao. Ja sam nju jebao, a ona je mene. Niko tu nije bio jebac, niko jeben nije bio. Oboje smo. Ljubav je to bila. I vodjenje ljubavi… – Marko! – Marina! Pridrzavajuci je, spustio sam se u sedeci polozaj. I drugu je nogu obavila oko mene. Podvukao sam dlanove pod njenu guzu i pomogao joj da se bolje nabije, da poskakuje, da se dize i spusta na mom kurcu. Dahtali smo, pretvoreni u divlje zveri, u dzinovski kurac i dzinovsku picku, gladni orgazma, zajednickog, istovremenog. – U mene! U mene! – pocela je da vristi i ja sam pustio da se sasvim nabije.
– U tebe cu! U tebe cu! – jeknuo sam i zgrabio je za ramena, ispod pazuha.

Povukao sam je dole, da legne sasvim na kurac, da ga do poslednjeg milimetra oseti, a onda sam jeknuo i poceo da svrsavam u nju. Zarezala je i zube zabila u moje rame. Njeni unutrasnji misici su poceli fantazmagoricni ritual grcevitog stezanja i opustanja u orgazmu, a Marina je drhtajima pratila taj ritam, jecajuci i stenjuci, da bi oboje, trenutak kasnije, iz grudi istisnuli orgazmicki vrisak. Novi Sad je cuo! I vreme se za trenutak zaustavilo, Zemlja prestala da rotira, a sav kosmos se preselio u nas dvoje, spojene u jedno bice… Kasnije, lezali smo na tepihu u dnevnoj sobi. Televizor je bez tona radio. Pijuckali smo vino i kroz osmehe se gledali. – Zasto si dosla? – upitao sam je u jednom trenutku. Pogledala me je u oci.
– Da ti kazem nesto … Udajem se sledecedeg meseca … Za srce me je ujela. Ali, to nisam pokazao. Podigao sam casu i nazdravio. – Neka ti je dug i sretan brak, draga moja Marina.
U oku joj je suza zaiskrila. Uvukla se u moje narucje i skupila, slicna mokrom vrapcu na dlanu. – Da li mi iskreno zelis srecu? – upitala je.
Povukao sam njenu saku ka svom kurcu. – Pipni, draga moja Marina. Iskrenost mi raste …