Bio je je to običan dan koji ne obećava ništa. Jedina namera mi je bila da odem do grada i obavim neke manje-više sitne poslove, ali ne biva uvek kako si zamislio… Došao sam na stanicu i besciljno gledao oko sebe. U jednom trenutku mi se obratio mladić-čovek od svojih 37 godina, koji se odnekud stvorio: – Imaš li upaljač? – Imam – rekoh i počeh da tražim po rancu. Kresnuh, a on, kao zbog vetra, kojeg nije bilo, obuhvati mi ruke i zapali cigaretu.

Bio je nešto viši, i mršaviji od mene. Potpuno običnog izgleda. Ni lep, ni ružan. Baš običan. Ali nekako muški šarmantan. Iz dokonosti, ali i provokacije radi, rekoh: – A ti prepoznaješ one koji puše? – A ti voliš da pušiš? – Da. Šta ću, strast je to. – Ja volim ljude koji vole da puše. U tom trenutku je naišao bus. Sreća, jer nisam znao šta da odgovorim, odnosno da li smem da krenem dalje. Obojica uđosmo. Neprijatnu situaciju je prekinuo nekim glupim pitanjima i besmislenim razgovorom, ali je stao tako da me je opkoračio, pa kad god bi autobus stao ili cinuo on bi se kitom očešao o moju nogu. Nisam se pomerao, samo sam se nameštao u nadi da će shvatiti da mi to odgovara.
U tom uslovno besmislenom razgovoru saznao sam da je zidar i da radi na zgradi koja se gradi do one u kojoj živim i da je iz unutrašnjosti… Imao je predrasuda prema Beograđanima, živeo je sa cimerima i krenuo je po neku potvrdu za poslodavca, pa se vraća na građevinu. Dok je sve to pričao pokušavao sam da ga gledam u oči i da ne primećujem kako mu se kita digla i potklobučila u farmerkama. Ali nisam izdržao. Verovatno je i on to primetio, pa je onda rukom nameštao, ali tako da ne primete ostali putnici. Kroz smeh sam pokomentarisao: – Imaš nekih problema? On reče: – Ponekad. – Pa to se lako da rešiti. – Umeš da rešavaš te probleme? – Uspevalo mi je. – Dobro. Aj’mo napolje. Izađosmo iz busa. Nije me nagovarao niti ubeđivao. Rekao je magičnu reč „hoćemo li?” Prešli smo na drugu stranu, ušli u autobus i vratili se natrag. Dok smo bili u busu, stajao sam ispred njega i rukom mu milovao kitu preko farmerki. Hteo je da eksplodira, a to mi je i bio cilj.
Ušli smo u ulaz. Nije izdržao i poljubio me je tako da mu je jezik završio, čini mi se, u mom dušniku. Kita mu je bila kao kamen. Ušli smo u lift. Ljubeći se, polako smo skidali jakne. Jedva da smo ušli u stan i ja sam zaključao vrata. Pritisnuo me je uza zid i ljubio, skidajući me i žestoko stežući dupe, tražeći rupicu. Grickao mi je bradavice i stezao grudi, a istovremeno i sebe svlačio. Predložio sam mu da se prvo istuširamo. On je rekao: – Posle. Ne mogu da izdržim. Uhvatio sam ga za kitu i poveo do kreveta. – Imas li kurton? Naravno da sam imao.
Dok ga je on otvarao, ja sam mu sisao i lizao kitu i jaja. Legao je na mene i ljubio me po celom telu, posebno po grudima. Sisao je i grickao bradavice. A onda me je opkoračio oko grudi i uvalio kitu u usta. Lagano me je karao. Izvijao sam glavu kako bi kita ušla što dublje. I stezao to čvrsto mišićavo dupe. Istovremeno mi je prstom podmazivao čmar i razrađivao ga. Glavić mu je bio pečurkast i velik. Kita debela. Želeo sam ga, ali mi je bilo frka kako će da uđe. Izvadio je kitu iz mojih usta i rekao: – Vreme je. Podigao mi je noge, ali sam ih ja potom pridržao. Lagano je ulazio. Malo bolno, ali bez želje za odustajanjem. Polako je ušao ceo. Nisam verovao da će uspeti da uđe tolika kita. Primiro se tek toliko da se guza adaptira. Za to vreme smo se ljubili. A onda je počeo zemljotres. Prvo kratko, a posle svom snagom i dužinom je ulazio i izlazio. Povremeno je vadio kitu, pa je sjurio surovo skroz do kraja.

Sve vreme me je pritiskao svojim teleom i ljubio po vratu, lizao po licu, grizao za rame, a ja sam ga štipao i udarao po dupetu da ubrza. Ne znam koliko je trajalo. Ali me je zakivao kao do kraja. Svršio sam pre njega ne drkajući. On je ubrzo za mnom. Nastavili smo ove zabave na različite načine sve dok se zgrada u susedstvu nije završila.