Čovek u crnom odelu i tamnoj kravati je prilazio ulazu u malu kućicu gde je živela vračara Bojana. To je bilo selo po imenu Vlažna Trava, i tip je došao autom, putujući pošljunčanim stazama i brdima. Dugo mu je trebalo da pronađe babu. Video je njen oglas u novinama. „Vračara Bojana, pomaže muškarcima da povrate izgubljene ljubavi”. I on se javio na oglas. Baba mu je promuklim šapatom objasnila gde da dođe. On se odlučio da pođe tamo, jer su ga ionako jurili policajci zbog pljačke menjačnice.

Detektiv Pušinski je bezuspešno tragao za njim. Pitao je neku lokalnu kurvu da li ga je videla. Stajala je u parku osvetljena uličnom svetiljkom, u crnoj jakni i roze pantalonama. – Jesi li ga videla, Mala? – Nisam, majke mi. – Znaš da je kurvanje zabranjeno. Mogao bih te uhapsiti sad… Pušinski otkopča šlic i izvadi debelu kurčinu. Otišli su u neki ćošak i tu mu Mala poče pušiti. Lizala mu je kurčinu iskusno i on svrši jako u njena usta. – Uf, kako si mi popušila. Idi sad, i ne okreći se.
Mala pobeže a vetar oko nje je nosio opalo jesenje lišće. Pušinski pogleda časopis na klupi, neki stari ljubavni. Prelistao ga je malo, a onda je zapalio cigaretu. Tip je dugo čekao ispred vrata kuće. To je bila stara seoska kućica od cigle, nakićena hrišćanskim predmetima i čudnim lutkicama. Vrata su se polako otvorila i napolje izađe baba Bojana. – Uđite, mladi čoveče. Kako rekoste da se zovete ono? – Marjan. – Ah, da, Marjan… Marjan je ušao sa babom u kuću. U dnevnoj sobi su se nalazile dve fotelje i kauč, kao i tv. Pored se nalazila kuhinja sa mnogo sudova u njoj. Baba sede na fotelju i izvadi klupko nekih crnih dlaka. Marjan je seo pored nje i posmatrao šta radi. Na tv-u je išla emisija „Sve za ljubav”. – Mogu li da zapalim, baba Bojana? – Zapalite. Evo vidite, napravila sam ovu čvrstu vezu. Sad ćete vi to obložiti fotografijom svoje voljene. Marjan uze klupko dlaka i obavije ga fotografijom.– I šta sad? – To mora da odstoji dva dana ispod jednog drveta u šumi. Kad prođu dva dana, morate pojesti to. – Shvatam. Nadam se da će mi to pomoći. Koliko sam vam dužan, gospođo? – 1000 dinara. Marjan joj dade pare, uzme klupko i izađe iz njene kuće. Otišao je u šumu i stavio predmet ispod crnog drveta. Onda se vratio u selo i uzeo sobu u jednoj ručavaonici da prespava. Bio je umoran od puta i odmah je zaspao.

Kad je ustao ujutru, otišao je u auto i provozao se po selu. Nije bilo mnogo ljudi tu, video je neke dečake kako igraju košarku. Zaustavio je vozilo i prišao dečacima. – Hoćete malo da igramo? – upita ih. –‘Ajde –rekoše dečaci. Marjan uzme loptu i poče igrati košarku sa dečacima. Igrao je u timu sa jednim debelim dečakom protiv dvojice mršavih. Pobedili su Marjan i debeli dečak, a ovi se naljutiše i rekoše da nije bilo fer. Marjan ih pozdravi i odveze se autom do onog drveta. Uzeo je zavežljaj i progutao ga. Bilo mu je malo muka, ali se brzo povratio. Ušao je u kola i odvezao se natrag u grad.
Sedeo je u svom stanu i pio koka-kolu. Stigao mu je sms od bivše devojke. Pisalo je: „Volim te, želim te natrag”. Magija je izgleda uspela – pomisli Marjan i nasmeši se.