Anja je sedela na trosedu i listala neki casopis. Zavaljena na jastuke, nogu podvijenih ispod sebe, uzivala je u sopstvenom miru. Sa racunara se cula tiha opustajuca muzika, a Anja je sve vise imala utisak da joj nesto nedostaje. Spustila je casopis na sto, postavila ruke iznad glave i protegla se… Njene grudi se isprsise i ona bi vrlo svesna toga. Ispod majice, bez brushaltera, njene grudi su bile kao dve povece jabuke, koje samo cekaju da ih neko zagrize. Niz kicmu joj se spusti fina jeza, a kroz misli prolete Dejanov lik. – Ne, ne smem da mislim na njega! Nije fer prema Goranu!

Pokusala je da usresredi svoje misli na Gorana, ali joj djavo nije dao mira i stalno joj u glavi bila Dejanova slika. Znala je da voli Gorana, ali je za nju ipak Dejan bio sinonim strasti i uzbudjenja. Opasan teren, opsesivno – posesivno, konstruktivno – destruktivno, jing i jang. Sa njim je bila kraljica i robinja istovremeno. Uzdizao je i unistavao. Nedostajala su joj ta stalna previranja, bacanja na dno i penjanja na pijedestal… Goran je voleo, imali su strastan sex, ali joj to nije bilo dovoljno. Zelela je igru, nadmudruvanje, naizmenicno skrivanje i pokazivanje… To je ono sto joj je pruzao Dejan… Duboko u sebi je patila zbog takvih zelja, osecala da takve zelje nisu bas normalne, da to lici na teski mazohizam, ali nije mogla protiv toga.
Polako je iz sedeceg skliznula u lezeci polozaj. Dok je levom rukom stipala desnu bradavicu, desna ruka je preko pantalona trljala njenu vec vlaznu pickicu. U glavi joj je bio Dejan, njegova siroka ramena, onaj strogi pogled ispod obrva od kog se jezila i zbog kog je cesto vlazila. Zamisljala ga je kako je ljubi, kako joj zavlaci jezik u usta, kako sisa njen jezik, ne dopusta joj da dodje do daha. U glavi joj se mutilo i sve je teze disala. Osecala je strahovitu glad za kurcem i pokusavala da zadovolji sebe makar delimicno. Potpuno se opustila i vec pocela da prede kao macka. U tom trenutku, tako idilicnu atmosferu prekide neprijatni zvuk telefona. Anja se prenu i poskoci. Ko li je sad- nezadovoljno promrmlja u sebi. Jos je osecala vrelinu svog tela, a bacivsi pogled na odgledalo u hodniku vide svoje zajapureno lice. Ipak, pozuri da se javi. – Molim? – Anja, ja sam- taj duboki muski bariton zbog koga joj jeza prostruja celim telom mogao je da pripada samo jednom coveku. Dejanu. Osetila je kako joj se grlo susi i kako ostaje bez daha. – Anja, jesi li tu? Jedva je skupila snage da mu odgovori… – Tu sam. Reci… – Pomislio sam da sam pogresio broj. Sta radis? Anja se trze na to njegovo pitanje i priseti se sta je do malopre radila. Rumenilo joj obli obraze. – Nista. Kuci sam, odmaram. A ti? – Nije mogla da veruje da ga sad pita sta on radi, i da sa njim pocinje da razgovara opusteno, kao nekada… – Ja mislim na tebe. I mislim da je krajnje vreme da ti i ja porazgovaramo.
U tom momentu, Anja se samo spusti na krevet. Nije ocekivala ovaj poziv. Rekla mu je da ako je ne pozove u narednih nedelju dana, vise nikad ne okrene njen broj. Od tada su prosla dva meseca. Davno je prestala da se nada. I sad se on opet pojavljuje i tera je da razgovaraju. Nije to zelela. Taman je verovala da ce on ostati samo lik iz njene maste, a on se opet pojavljuje. U tom trenutku poce da je grize savest. – Dejane, vec sam ti rekla. Trebao si da me zoves pre dva meseca. Sad zaista nemamo sta jedno drugom da kazemo. – Znala je da mu njene reci ne zvuce iskreno, ali je i dalje pokusavala da ubedi sebe kako je to sto govori istina. – Mala, ne zezaj me. Ti i ja cemo uvek imati o cemu da razgovaramo i to je oduvek bilo jasno. Hajde, nemoj da se raspravljas sa mnom, nego se spremi, dolazim po tebe. – Nemoj da dolazis! Necu! – ali kao da ove ocajnicke krike nije ni cuo, on samo rece: – Kod tebe sam za pola sata. Veza se prekide, a Anja osta sokirana drzeci slusalicu u ruci ne shvatajuci tacno sta joj je rekao. Vec u sledecem momentu je uhvati panicni strah. On dolazi! Nije znala sta da radi. Da ne otvori vrata? Razvalice vrata. Da pobegne? Naci ce je kad te tad…

Znala je da mora da se suoci sa njim, ali se nije plasila njega, vec svoje zelje za njim. Plasila se onoga sto on provocira u njoj, onoga sto ona zeli da joj uradi. Plasila se da nece izdrzati njegove nalete. Zelela ga je toliko da bi se u tom trenutku najradije sama nasadila na njegov kurac, ali je istovremeno znala da bi tako prevarila Gorana, a on to nije zasluzio! Kao sto Dejan nije zasluzio da ga voli i da ludi za njim toliko. Pogledala je sebe u ogledalu… Crvena kosa bila je pustena i rasula se po ramenima, licu, ledjima… Lice joj je bilo crveno, a oci jos mutne od malopredjasnjeg sexualnog zanosa. Na sebi je imala donji deo trenerke i majicicu bez brushaltera.
Pozurila je prvo da se umije i da pokusa da sa lica spere tu svoju zelju za njim. Onda se svuce i udje u kadu. Tusirala se brzo, jer nije zelela da on namirise njenu zelju. Za vreme tusiranja je razmisljala sta da obuce, a da ga ne izaziva previse, da je ne pozeli dovoljno, da joj olaksa izbor. U tom momentu je zalila sto nema neke “domacinke” ili neku slicnu grozotu da obuce i da ga mozda time pokoleba. Zato ipak obuce bordi kompletic vesa. Cipkaste gacice i grudnjak. Brzo navuce na sebe crne, cipkaste helanke i preko glave prebaci dugacku usku tuniku. Na noge navuce crne sjajne baletanke i uze takvu torbu. Stavila je malo parfema iza uha, a onda strcnu parfem i prodje kroz oblak. Dugu kosu je samo prebacila na jednu stranu i pricvrstila je snalom. Bila je spremna za polazak. Iako se trudila da izgleda sto manje izazovno, morala je da prizna sebi da izgleda odlicno, cak i bez stikli i sminke. Tako je zelela… Tako je zelela da ga vidi… I da ga oseti… Osetila je kako joj raste zelja, osecala je kako se budi njena sexualnost i kako njena koza vec pocinje da luci miris zelje. Zelje za njim. Glas razuma vise nije razgovetno ni cula. U trenutku zastade kraj ogledala, dohvati neseser sa sminkom i nanese maskaru i crveni karmin. Nije mogla da odoli. Pomalo se stidela sto su joj oci toliko sijale, a lice bilo tako rumeno. Imala je osecaj da svako ko je bude video moze da vidi kako joj kurac viri iz ociju i kako zadnjih dana samo na sex misli. Jos uvek se trudila da tu svoju silnu zelju suzbije i da se ne vidi na prvi pogled. U tom trenutku, zazvoni mobilni i ona podje napolje.
Odmah ispred zgrade, kraj sivog mercedesa luksuzne klase stajao je Dejan i cekao je. Anja zadrhta. Zadrhta od zelje i secanja. Videla je kako ju je odmerio od glave do pete. Usne mu se izvise u jedva primetan smesak, a ona je znala sta to znaci. Znala je da je prozreo njenu nameru da mu se ne dopane, da pokusa da sa njim zaista samo razgovara. Isto tako je znala da joj je pokusaj propao. U trenutku kad je prisla blizu auta, Dejan prihvati njenu ruku i gledajuci je pravo u oci, poljubi joj ruku, kao stari kavaljer. Ona se strese od tog dodira i njegovog pogleda.
On pusti njenu ruku, otvori vrata suvozaca i pomoze joj da se smesti na sediste. Da… i to je bila ona njegova kontradiktornost koja je njoj palila mastu i cinila da joj vri krv. Koliko je uzivao da joj naredjuje i da je uzima kad i kako pozeli, toliko je uzivao da joj poljubi ruku, otvori vrata, pridrzi kaput, ponese torbu… Dok je on obisao oko kola i seo na mesto vozaca, ona se vec udobno zavalila, vezala pojas i prekrstila svoje duge noge. Sama njegova blizina cinila je da joj krv jos jace struji, da izmedju nogu pocne da vlazi sve vise. Njegov vreli pogled na svojim butinama nije mogla potpuno da ignorise. Tada se okrete potpuno prema njoj, kao da proveri da li je lepo vezala pojas, a ruka mu se nadje na njenoj sisi. Anja zadrhta ali nista ne rece. Znala je da nema svrhe sa njim se raspravljati. Njegov dodir je dozivela kao strujni dar, ali to nije mogla da mu kaze. – Mala, nismo se ni pozdravili kao ljudi. Nije lepo da se ponasamo kao dva stranca, a toliko dugo smo bili zajedno! Iako joj je grlo bilo potpuno suvo, Anja smogne snage da izgovori samo jedno tiho: -Zdravo… – Pa necemo tako- vec je osecala njegov dah na svom licu i on na njene usne spusti jedan mek i nezan poljubac. U glavi joj se zamracilo, i ona taman otvori usne da mu uzvrati poljubac, on se odmace od nje i samo se nasmeja. Bila je ljuta na sebe sto je tako instiktivno reagovala na njegov dodir. Sto mu je dozvolila da vidi koliko je slaba na njega! Prekorevala je sebe i podsecala se da ima decka. Decka koji je voli i koji bi sve ucinio za nju. Ipak, u Dejanovoj blizini, njen razum nije mogao da kontrolise emocije koliko je to bilo potrebno. Drzala je ruke na kolenima cvrsto ih stezuci jer prosto nije znala sta bi sa njima.

Dejan pokrenu motor i auto polako krenu. – Mala, idemo prvo da se malo provozamo, znam koliko volis ludu voznju. Kosutnjak, recimo. Anja se ujede za usnu. On to vide ali nista ne rece. Oboje su znali koliko takva voznja moze da bude opasna za oboje i koliko cem im dici adrenalin. Oboje su uzivali da hodaju po ivici. Sto je rizik bio veci, andrenalin je vise skakao. Pojacao je muziku do daske, i vec u gradu poceo da pravi vratolomije, ulece u raskrsnice, makazice. Par puta su se izvukli za dlaku. Umesto da je to plasi, Anja je samo hvatala sebe kako joj osmeh postaje sve siri i blazeniji, a izmedju nogu sve vlaznije. Dok su svi ostali izbegavali da sednu sa njim u auto, ona je uzivala. Uzivala je u tim manijackim vratolomijama, i tim igrama zivota i smrti, u tom blazenom osecaju opasnosti. Neko bi premirao od straha, ali ne i ona. Ne sa njim. Kraj njega je sve bilo savrseno i oduvek je verovala da sa njim nista lose ne moze da joj se desi. Dok je vozio, posmatrala je njegovo lice. Bio je koncentrisan na voznju, i tek povremeno bacao koji pogled ka njoj. – Jos uvek se ne plasis? – Ne. Uzivam. Volim ovo. – Mala, izazivas me. Sad ces da molis Boga da ti postedi zivot! Dodavao je gas. Vec su bili van grada, i on je vozio 220 km/h… Anja je znala da ce sad uslediti pokusaji da je prestrasi i radovala se tome. Volela je te njegove izlive ludila hrabrosti. Kako je povecavao brzinu, tako je ona prestala da se opterecuje mislima i pocela samo da uziva u opasnosti. Krivine, suma, s desne strane brdo, sa leve ambis. Oni u makazama, izvlace se uspesno. Ljudi koje srecu se verovatno cude i krste, ali to njima ne znaci mnogo.
Anja je potpuno zavaljena u udobno kozno sediste i potpuno opustena sa najblaznijim mogucim osmehom na usnama. U njoj raste zelja. Zelja za njim. Zelja da mu pusi dok on ovako manijacki vozi. Razmislja o tome i sve vise to zeli, ali odbacuje te misli. Ne sme da mu pokaze koliko ga stvarno zeli, koliko je manijacki privlaci! Ne sme da mu pokaze da bi sa njim na kraj sveta. Baca pogled na njegove pantalone i vidi kako mu se kurac vec digao i kako su mu pantalone pretesne… Tako bi ga rado oslobodila napetosti, ali… Ne sme! Ne sme da mu pokaze koliko ga je zeljna! Koliko joj fali! Gledajuci u njegovo medjunozije, nesvesno je jezikom oblizala usne. On je krajickom oka uhvatio taj pogled i samo dodao gas. Kao da zeli da joj pokaze da jos uvek ima moc i da ce biti kako on zeli. – Zelis da mi ga popusis, a Mala? Anja ga iznenadjeno pogleda i vide njegov djavolski smesak dok je pratio belu liniju i uletao u tesku krivinu. – Ne!- Progovori najzad i proguta pljuvacku. – Zasto to ne ucinis? Hajde, vidi kako se napeo. Jedva ceka da ga diras. – u tom momentu se put ispravio i Dejan stavi desnu ruku na njenu bitinu i poce da zavlaci ruku prema njenom medjunoziju. Ona instiktivno rasiri noge, ali ih brzo ponovo prekrsti i steze. Opet mu je pokazala koliko je slaba. Ocekivala je od sebe da bude jaca i stalozenija. Medjutim, samo njegovo prisustvo je rusilo sve njene barijere. Hemija izmedju njih je radila dvesta na sat. Lice joj je gorelo od stida, utroba je plamtela od zelje. Pickica joj je gorela… Znala je da ce svakako popustiti i da ce spavati sa njim, ali je zelela i da ga muci, da ga izaziva sto vise. Zato je stavila ruke iznad glave, obgrlivsi rukama naslon za glavu. Njene grudi su stajale tako napete u punom sjaju, iako se nisu videle jer je preko njih bila tunika. On je posmatrao krajickom oka i vec poce da oblizuje usne. Desnu ruku je prebacio na njen stomak i peo je prema grudima. Gde je njegova ruka prelazila Anja je osecala kao da seje zar. Pljuvacka joj se pela u grlo a disala je sve teze. Sreca da je muzika bila toliko pojacana pa nije mogao da cuje njeno disanje, iako je svakako mogao da ga oseti jer mu je ruka bila na njenim grudima.

U sledecem momentu, naisli su na krivinu, Dejan nije imao potpunu kontrolu nad autom u punoj brzini i vec su jurili u provaliju! Anja vrisnu, Dejan poce da mota volan i za dlaku izbegose sigurnu smrt iako je zadnji levi tocak vec visio sa litice. Dejan uspori i stade kraj puta. Njegove ruke na volanu su se tresle, a niz Anjino lice su se nekontrolisano slivale suze. Celo njeno telo se treslo. Neko vreme su tako sedeli i samo cutali dopustivsi sebi da se malo smire. Dejan prvi progovori: – Mala… Jesi li dobro? Izvini, nisam namerno…