Tog jutra, amfiteatar je skoro bio prazan. Statistika. Još uvek mi u ušima odzvanja glas mladog, ali izuzetno zahtevnog profesora, koji u crnoj košulji, sa podavijenim rukavima, šeta salom i svojim baritonom me upoznaje sa pravilima statistike. Trudila sam se da hvatam beleške, ali zbog previše termina nisam sve postizala. Pomno sam ga slušala do kraja predavanja. Ali… Ništa nisam zapamtila. Ustala sam i nakon što je objavio kraj predavanja, prišla sam mu bliže. Miris njegovog parfema mi je zagolicao nozdrve. Prišla sam mu bliže. – Da, koleginice? – bio je zvaničan, što se dalo očekivati. – Želim da me… Želim da mi pojasnite ove metode? – Koleginice, objavio sam termin za konsultacije. Dođite sutra. – Ali neću moći sutra. Ja… ja neću biti u gradu, a bliži se ispit, molim Vas.
– Nemojte me moliti, plakati i preklinjati. To ne volim i to ne dopuštam. Mnoge koleginice poput vas jednostavno slože neku tužnu facu i plaču. Jednostavno plaču! Nemojte to raditi. – Šta im to radite, pa plaču? – izgovorila sam svoju misao! Istog trena sam pocrvenela. – Šta im radim? Pa ne znam koleginice, recite vi meni šta ja to radim, pa da poboljšamo, ako ne valja, da radim bolje….

Osmehivao se, laknulo mi je. Nisam ni primetila da je sala skroz prazna. Ostala sam sama sa profesorom. Spuštao je rukave na košulji i zakopčavao ih. – Vidite koleginice, sedite u prvi red, na bilo koje mesto. Objasniću vam metod slučajnog izbora. Pokušaću da budem što brži, a da vi, uporedo, shvatite suštinu. Uradila sam ono što se od mene tražilo. Spustila sam se u prvi red, negde po sredini. Profesor je uzeo par raznobojnih ceduljica i krenuo da ih ispisuje. Onda je ispraznio svoju aktovku, presavio papiriće i ubacio ih u nju. Prišao mi je. – Ovde imate deset papirića. Izvucite pet komada, ali ih nemojte otvarati. Poslušno sam izvukla pet papirića, dva crvena, tri zelena. – Dobro! Sada ste izvršili metod slučajnog izbora. Papiriće otvorite kada budete stigli kući, a sutra pokucajte na vrata kabineta broj 2, u periodu od 09:30 do 11:00h. Nadam se da će vam sve biti jasnije, koleginice. Prijatno. – rekao je i žustrim korakom izašao iz sale. Kopkalo me je da otvorim, ali sam ipak poslušala. Šta će faliti ako otvorim kući, pomislih u sebi i ubrzo sam i ja napustila salu i našla se na autobuskom stajalištu. 78 je brzo stigla. Bila je prepuna pomešanih mirisa, ali meni se u nozdrvama i dalje šepurio miris profesorovog parfema. Već na polovini puta sam prekršila ono što mi je profesor rekao i krenula sam da otvaram ceduljice. Nakon pročitanih papirića, cela krv mi se sjurila u obraze, a pocrvenela sam svuda. Bukvalno svuda….Profesor jebe u pičku. Profesor trlja pičku. Profesor mesi grudi. Profesor jebe u guzu. Fisting. Skinula sam slušalice i u glavi mi je odzvanjao njegov glas. Htela ja ili ne htela, asocijacije su se rađale, fotografije se smenjivale kao na filmskoj traci. Crna raskopčana košulja se njiše dok me profesor probija svojim velikim kurcem. Tada nisam znala da je veliki, ali sam naslućivala. Sledećeg dana ću se uveriti koliko zapravo boli kada me profesor jebe.
Te večeri sam se samozadovoljavala. Podvriskivala njegovo ime i prezime i gurala parfem B. U. u svoju pičku. Suznih očiju sam se samojebala. Nisam mogla da dočekam, prosto sam gorela iako su se orgazmi slivali poput fontane. Želela sam da se slivaju njegovom košuljom, da ceo miriše na moje tekućine. Strast me je potpuno nadvladala i više nisam, ni jednog trenutka, mogla vladati sama sobom. Od tog trenutka pa nadalje, potpuno gola, nestrpljivo šam cekala jutro što je rezultiralo time da se ispred profesorovog kabineta „nacrtam” skoro dva sata ranije. Ali bila sam tu. Na korak. Gledala sam u ta vrata i zamišljala scene. Prvo razgovaramo… Ne! Kakvi razgovori, jebaće te! Lik će ti rasturiti pičku u svom kabinetu, a ti ćeš razgovarati? Dobro će biti ako samo vrištiš.
U sred mog monologa, profesor se pojavio na ulaznim vratima. Svetlo plava košulja, crni sako i crne pantalone. Crne cipele od presvučene kože su mu upotpunile autfit. Nasmešio se kao da ima skener u očima i zna da gorim. Uzvratila sam stidljivo, bojažljivo. Prstom mi je ukazao da bih trebalo da ga sledim. Pridržao mi je vrata, a potom ih zaključao. Bilo je 8:30h. – Pa jesmo li naučili šta je zapravo metod slučajnog izbora? Klimnula sam glavom. – Da čujem? Krenula sam da zamuckujem, a on je skinuo sako. Istog trena sam u glavi projektovala svoje noge na njegovim ramenima. – Koleginice, da čujem? Šta ste izvukli? Pa, kako da vam to kažem… – Evo ovako. – rekao je i približio mi se. Imala sam teksas košulju na sebi. Ispod ništa. Nije mi je raskopčao, već mi je svu dugmad jednim potezom strgao. – Da li ste, metodom slučajnog izbora, izvukli da bih trebalo da vam poližem sise, koleginice? – upitao me je sa osmehom na sveže obrijanom licu. Klimnula sam glavom, na šta je profesor odmah reagovao i krenuo da mi ih liže, ostavljajući vreli dah svuda. Kočnice su otkazale i rukama sam ga vukla napred, bukvalno mi je jeo bradavice. Čulo se mljackanje, moji uzdasi… Odveo me je do čiviluka kraj vrata i skinuo mi je košulju koju je pocepao. Vezao mi je ruke njome i nastavio halapljivo da mi proždire sise. – Sisulje, dobre sisuljee, koleginice! – viknuo je, otkopčavajući drugo dugme na svojoj kosulji. Znojio se. – Ah, profesore, ja… ja nisam ovo očekivala… ah… – Nema priče za vreme predavanja koleginice, hoćete da prestanem? Zacvilela sam usled svraba moje pičke. – Izvinjavam se, molim vas, nastavite.

Lizao je još pohotnije, sa još više strasti i još više požude koja je okupirala njegov kabinet. – Mmm vidite, metodom… Pu, dlaka! Jel’ vam ližem sisu ili pičku koleginice, otkud ova dlaka ovde… Pu! Šta vam ližem, recite?
– Pa profesore… – Ne znate šta vam ližem? Evo ja ću vam reći. Ližem vašu levu sisulju, otekla vam je bradavica… Evo, i nju vam ližem… Evo vam još… – Ah profesore… – Opustite se koleginice. To vam govorim za vaše dobro. Jedan modul je gotov – objavio je udaljavajući se i podižući rukave na košulji. Šta je sledeće što ste izvukli metodom slučajnog izbora? Pokazala sam prstom ka svojoj pički i češala se preko helanki. Nasmejao se, naslonivši se na sto.
– Koleginice, nešto sam vas pitao. Imamo još 4 modula da pređemo, sarađujte sa mnom. – Papirić je u mojoj tašni, zeleni, profesore. – Jel’ se vi zavitlavate sa mnom koleginice? Šta ste izvukli, govorite! Promumlala sam.
– Što se ustručavate toliko koleginice, m? Znate da ću vas jebati sada najjače što mogu? I baš me je briga što ste tesni, i što će da vas boli, a mogli ste fino da sarađujete. I pre nego što počnem, nemojte biti glasni, to vam zabranjujem i zabranjujem vam da mi gužvate košulju kad vam odvežem ruke. Odvezao mi je ruke i odbacio moju kosulju. Kroz par sekundi sam se uverila koliko je moj profesor čovek od reči. Zacvilela sam kada je glavićem počeo da ulazi u mene. Moja pička nije popuštala, ali probio me je i počeo divljački da me jebe.
Bolelo me je to što mi je radio, razdirao me je, a sve vreme je imao osmeh na licu. Ispod glave mi se nalazila njegova aktovka, grudi su mi letele, a ruke sam držala na njima. Ubrzo me je udario po ruci i desna bradavica je ponovo bila gola. – Kada vam stisnem bradavicu, rećićete koji modul radimo, u redu? – dahtao je i pričao mi istovremeno. Cvilela sam, a želela sam da vrištim. – Boli me profesore, stanite, molim vaas! – Koleginice, kakva je to buka? Skoncentrišite se! – rekao je glasno, zabivši mi svoju kurčinu do kraja. Ostao je u tom položaju i stisnuo mi bradavicu. Vrisnula sam. Pička mi je gorela, ispunjena njegovim mesom, a bradavica bolela. Nisam mogla da se pomerim. – Profesore, pustite me molim vas! – Ovo nije za prolaz dalje koleginice, potrudite se. Šta vam radim? – Jebete me mnogo više nego sto moja pička može da izdrži! – Bravo, vidite da može? Sledeće pitanje je gde? – U pičku moju, aaaah nemojte! – Bravo, bravo! Hoćete jače? – Nee, a nee! – U redu koleginice.. ovako, a? -AAAAAAAAAAAAAAAAAAH AA AAA AAAA NEEE! Pička će mi pući, imate veliki kurac!– Vidi se da ste učili, sve pohvale! Recite mi šta je sledeće? – Trljanje. – rekla sam umorno, brišući suze. – U redu koleginice, odmah, odmah. U sledećem trenutku je šakom pokušavao da uđe u mene, kroz pičku. – Ovo je obimna lekcija, a sad nemamo vreme za pojednostavljene verzije. – BOLI ME! – TIŠINA AMAN! Ustao je i dohvatio moju pokidanu košulju. Vezao mi ju je preko usta, obmotavajući mi je oko glave. Dva puta. Prigušio mi je vriske. Spustio se opet i nastavio da gura svoju šaku u moju pičku. – Tesna pičkulja koleginice, ali sve se da savladati. Baš sve….

Vrištala sam kao luda, opirala se i mlatila nogama. Odjednom me je probio. Šakom u pičku! Celom! Osetila sam rukav njegove košulje, tkanina se lepila, namerno je spustio rukav. Počeo je da me jebe šakom u picku, a ja sam se potpuno prebacila u neke druge sfere i dimenzije. Moj profesor nije jebač. On je razbijač. Kad je izvadio lepljivu šaku, halapljivo je posisao svoje prste. – Imate za 8,5 ovde, malo više ste slani, koleginice. Sačekajte tren. Ustao je i iz svoje aktovke izvukao kesicu šećera iz obližnjeg kafića. Prosuo je sadržaj kesice u moju pičku. Onda je jezikom pokupio sve do poslednjeg kristala. – Ovo je bolje. Trenutno ste na 9,5 koleginice. Uklonio mi je košulju sa usta. Udisala sam što više vazduha, punila sam pluća njime. – A sada poslednji modul za danas koji vam može obezbediti 10.
Samo sam odmahnula glavom. Jebanje u dupe? Njegov kurac? Ne! – Profesore, ostaću na 9… – Koleginice, razmislite, vi imate kapaciteta. Loše je propuštati takve prilike. Hoćete budžet? Nakon toga me je naguzio. Kleknuo je na kolena i krenuo da mi liže čmar, vrhovima prstiju ga je masirao. A onda se pridigao… – Ah, ah, ah, aaah, aaaaah profesoreeee! – Budite tihi! – PROFESORE! – TIŠINA! Jako me je jebao u čmar. Pokušavala sam da ga odgurnem.
– Lakše, laše! – AAAAAAAAAAAAAAAAA KOLEGINICE, DESETKAA, BRAVOOOO! – viknuo je i ispustio gustu količinu svog semena u moju guzu. Zavalio se na stolicu, zakopčavajući košulju do kraja nakon što je podigao pantalone. – Brzo obucite gaćice koleginice, eno su tamo. Neću svoju spermu na podu u kabinetu. Ovde ipak postoji ugled. Vi ste danas, konačno, naučili šta je metod slučajnog izbora? Vi ste slučajno izabrali da vam baš ovim redosledom sve ovo radim. Dakle prvo sam lizao, pa jebao pičku, pa trljao, pa opet jebao, ali vašu čmarulju, dok se pičkulja odmarala. To je metod slučajnog izbora. A suprotno od toga bi bilo da ste hronološki poređali papiriće od 1 do 5. U tom slučaju bih vam radio druge stvari. Ne brinite, i to ćete savladati. A sada odmorite, upisaću vas da ste bili na predavanju. Prijatno koleginice.

Sve ovo mi je pričao dok sam se oblačila. Požurivao me je sve vreme. Kada sam izašla iz kabineta, bila sam bogatija za novo iskustvo, par mililitara profesorke sperme i najviše ocene. U busu nisam mogla da sedim iako je bio poluprazan. Kakva ironija – pomislila sam. Zaspala sam istog trena.
Hvala profesore, mada biste mi vi verovatno rekli: „Koleginice, ne zahvaljujte se za svoje zasluge”.