Interesantno kako se u životu sklope sve kockice, pa ti se nametnu neka gorka saznanja, kao otrežnjujuća istina. Tada otprilike shvatiš da u životu ne možeš nikome da veruješ do kraja, jer te svi izdaju, kasnije ili pre. Ipak, da mi je neko pričao da je moja žena takva, jedina osoba za koju sam bio ubeđen da mi nikada ništa ne bi uredila iza leđa. Ali, avaj!
Moja “divna”, inače jako konzervativna žena Marija je neko za kim bi se skoro svako okrenuo. Nije bila nešto posebno lepa, ali je imala “to nešto” što bi i onog totalno nezainteresovanog nateralo da se osmehne. Bila je srednje građe, okruglih, malih sisa, oblog, povećeg dupeta. Imala je plavu, kraću kosu svetliju put i zelene oči. Ali, ono što je bitno za sled događaja je to da radi u bolnici kao fizioterapeut. Posvećena je i odgovorna u svom poslu, možda čak i previse. Oduvek sam smatrao da se previse “daje” pacijentima. Izgleda da sam nekako i bio u pravu…

Jednom prilikom sam, igrom slučaja, sreo na jednom dočeku Nove godine, starog prijatelja koji je bio kod nje u bolnici zbog neke nesreće i ispričao mi, neznajući da sam joj suprug, kako ju je odvalio od kurca. U početku sam hteo da ga raspalim po faci, a onda sam se smirio, željan da čujem kako se to sve izdešavalo. Moja žena mu je bila terapeut posle operacije, bila je posvećena, što ga je malo i ložilo, i on joj je davo komplimente kako je zgodna, i izazovna, a ona se smeškala na te njegove opaske, ali nije uzvraćala. Dobro, bar nije odmah. Sve dok mu jednom nije rekla da i on poprilično dobro izgleda, sto je on shvatio kao zeleno svetlo.
Kada su jednom prilikom ostali sami u sobi, iskoristio je to da je poljubi i moja žena mu je, uzvratila poljubac. Ohrabren, polako joj je uvlacio ruku u pantalone ispod gaćica, na šta je ona zastenjala kad joj pomazio obrijanu picu. -To si se za mene sredila je li? Pitao ju je, ona nije odgovorila samo je ćutla i teško disala. Stavio joj je jedan prst u picu, vlažila je. Položio ju je na krevet, skinuo pantalone a ona je ostala u bluzi, belim sportskim čarapama i providnim ženskim boksericama, koje su samo istakle njenu lepo okruglu guzu. Ljubio ju je i mazio po pici, a moja žena mu je zatražila da stavi prst u nju. Stavio je jedan i pored njega i drugi. Stenjala je, podigla noge i raširila ih. -Koja si ti drolja! Nisam znao da si takva! – rekao joj je. -Nemoj! – tiho je rekla, ali to ju je palilo. Odjednom kao da je podivljo. Uhvatio je od nazad za kosu, povuko glavu na dole, od boli je htela kriknuti. On je to iskoristio, pljuno joj je u usta ne vadeci prste iz pice, i zalepio šamar. -Svinjo!- vrisnula je. Još jedan šamar, jednom rukon joj je držao vrat, da se ne moze pomeriti, drugom rukom joj je spustio gacice i uvalio joj kitu u pičku, iznenadjen kako je vlažna, uprkos tome što se otima. I dalje ga je nazivala “Svinjom”.
– Vidim da voliš kad te svinja jebe je l da, kučko? Samo je stenjala glasnije kad god bi je opsovo, okrenuo joj je glavu prema sebi i gledao ju je dok joj je jebući gurao prst u dupe, pocrvenela je od napinjanja i karanja, ali nije rekla da prestane. Samo je stenjala kako je prst ulazio dublje… Opet joj je pljuno u lice, ali nije ništa rekla. Zastenjala je još više. Namestio joj je kitu na ulaz u guzu i polako gurao ali nije išlo, bila je baš uska.
Ali na njegovo iznenadjenje, moja žena je, onako nagužena, obema rukama raširila guzove. Zabio joj je kurac iz sve snage. Odjednom je ceo ušao, vrisnula je. Nagnuo se ka njoj dok ju je karao u guzu. Nabio joj je prst u usta dok ju je divljački prašio. Grizla je prst i stenjala. Uživala je.

Izvadio je kurac iz nje, uhvatio je za kosu i grubo spustio na kolena, opalio šamar i uvalio joj kitu u usta. Počela se tresti od orgazma, u tom trenutku svršio joj je u usta. Progutala je sve do poslednje kapi, obrisala se, obukla i izašla bez reci. Kaže čovek da se uz nju oporavio baš kako treba, uz šeretski osmeh. Ne, nisam bio besan kada sam čuo priču. Bio sam više u čudu… Nisam mogao verovati sta čovek priča… meni moja supruga neda da je ližem dole, a ovamo se razvaljuje u bulju sa prvim koji joj udeli kompliment. Tada mi prođe zastrašujuća misao kroz glavu – možda on nije prvi…