Ponovo sam bila u Novom Sadu. Kao i prvog puta čekala sam ga na istom mestu ne znajući hoće li se pojaviti. Opet mi je rekao da će MOŽDA doći. Naravno, meni i njegovo MOŽDA mnogo znači, tako da sam se i tome obradovala i željno ga čekala….

Nije prošlo mnogo vremena kada sam ga videla kako korača ka meni. Seo je preko puta mene i rekao mi da spustim glavu dole, jer sam kriva. I bila sam. To jutro, pre nego što sam krenula, morala sam da napišem mejl, koji bi ga sačekao kada otvori poštu. Ali ja ga nisam poslala. Davala sam mu razloge i opravdavala se, ali mog Gospodina to nije zanimalo. I ne treba da ga zanima. To je bio moj zadatak, koji nisam uradila. Zaslužila sam kaznu.
Pognula sam glavu kao pokorna kučkica i pažljivo slušala reči svog Gospodara. Znala sam da je ljut na mene i da treba da se plašim onoga što će slediti, ali me je jako palio njegov glas. U jednom trenutku sam čak počela i da se smejem, tako spuštene glave, jer sam navikla da ljude gledam u oči kada pričam sa njima. A na njegova pitanja sam odgovarala pogleda uprtog nadole. Ni sama ne znam zašto mi je to izazivalo smeh. Gospodin me je terao da ponavljam sve što mi je rekao, a nikako nisam mogla sve da zapamtim.
Pretio mi je da ce me poslati kući ukoliko ne budem naučila sve i ponovila mu. “Nisam papagaj”, pomislila sam u sebi, ali sam ipak želela da ga zadovoljim. Želela sam da uradim sve što mi kaže. Iz petnih žila sam se trudila da upamtim što više informacija koje mi je govorio, ako već ne sve. Uspela sam posle par hiljada ponavljanja. U svakom slučaju, Gospodin mi je rekao da me, iako to nisam zaslužila, vodi na jedno lepo mesto. Seli smo u taksi i čula sam Gospodinov glas: – Do JetSet-a. Dok smo se vozili, nisam imala ni ideju šta je JetSet, zaista.
Stali smo ispred neke, na prvi pogled mi se činilo, kuće. Razne stvari su mi padale na pamet. Na primer, mislila sam da me vodi kod nekog drugog Gospodara. Trenutno ne mogu da se setim svega što mi je tada prolazilo kroz glavu, ali nisu bile prijatne scene. Međutim, kada sam videla da pise „rooms“ na ulazu, shvatila sam da ćemo ipak biti samo On i ja. Dobili smo ključ i daljinski za tv. Dok smo koračali ka sobi, osećala sam neverovatnu napaljenost.
Znala sam samo da ga želim u sebi što pre. Ali kada smo ušli u sobu, Gospodin mi je rekao da ce izaći i da za to vreme stavim povez preko očiju, da iz tašnice za seanse izvučem sve na krevet, da upalim tv i sačekam ga gola na kolenima. Takođe mi je rekao da pažljivo osluškujem njegove korake ispred vrata. Zaista nisam znala kada će doći. Mislila sam da za sve to što mi je naredio da uradim imam svega 2-3 minuta, pa sam bila veoma brza. Bukvalno sam bacala stvari iz torbe na krevet, a onda gledala da ih lepo poređam, jer sam nažalost perfekcionista i sve mora da bude kao pod konac, čak i kada nemam vremena za to. Svukla sam brzo odeću sa sebe, uzela povodac sa kreveta i stavila ga oko vrata, upalila tv i kao luda tražila bilo kakav muzički kanal. Kao za inat, počela sam od prvog kanala, a muzički je bio tek na broju 16. Sve živce sam skoro na to potrošila, klekla na pod, a onda je krenulo još veće treniranje živaca – čekanje.

Prvo me je pozvao telefonom i pitao me zašto ga nisam isključila. „Originalno pitanje“, pomislila sam sa osmehom. Izvinila sam se, isključila telefon i nastavila da čekam. Par minuta kasnije, čula sam njegove korake. Nije ulazio, ali sam znala da je bio ispred sobe. O Bože… ti koraci su me strašno plašili. Tek tada sam postala svesna straha koji osećam od samog trenutka kada sam ga ugledala tog dana. Želela sam da odmah uđe u sobu, ali sam istovremeno želela i da uopšte ne ulazi. Nisam znala sta je jače, želja ili strah. Ta dva osećanja tada su se borila u meni više nego ikada. Prvo sam u sebi pomislila: „Hajde, uđi. Molim te uđi, ne mogu da slušam samo korake. Uđi, želim da znam sta mi sledi.“ A onda se to mišljenje veoma brzo menjalo u: „Ne, nemoj da ulaziš. Previše se plašim. Molim te, nemoj da ulaziš.“ I onda stalno iznova u krug. Tresla sam se kao prut. Znala sam da seanse sa Gospodinom nikada nisu iste. Ponovo sam vratila misli na njegove korake, pa na molbe koje sam izgovarala u sebi i koje su se menjale iz sekunde u sekundu. Pokušala sam da se skoncentrisem na bilo šta drugo, kako bih se malo smirila, ali nije bilo vajde. Gospodin nije bio u sobi, a ipak mi ni na momenat nije izlazio iz misli, usput mi ulivajući strah u kosti.
A onda, napokon sam čula da se vrata otvaraju i sva moja razmišljanja su prestala. Strah je bio prisutan, ali sada je gotovo mogao da se ignoriše, jer je samo želja isplivala na površinu, bacajući strah u senku. Kada sam postala svesna da je tu, ispred mene i kada sam mu čula glas, znala sam da sam spremna na sve, ma koliko bolno bilo. Želela sam i bol i poniženje. Želela sam da zadovoljim svog divnog Gospodara. Prvo sam dobila ono sto sam i očekivala – šamar. Ako ni u šta drugo nisam bila sigurna, barem sam znala kada mi sledi šamar i mogla sam da se pripremim za to. Nakon šamara, sledile su uvrede i udaranje kaišem, koje mi je teralo suze na oči i jako me palilo.
A onda je usledilo ono sto sam obožavala – pušenje Gospodinovog Kurca. Bile su mi zavezane oči i sve sam radila po sluhu i dodiru. Ta dva čula su mi tada postala najbitnija. Nije mi dopuštio dugo da uživam u njegovom Kurcu, već me je, dok sam išla kao kučka, na sve četiri, držao za povodac i vodio u kupatilo. Pretpostavila sam da me vodi u tuš-kabinu. Na putu do tuš-kabine, počela sam jako da plačem. Ne od straha, ne od poniženja. Jednostavno, u tom trenutku sam imala veliku potrebu da pustim suze. Verovala sam da ću se bolje osećati ako to uradim. Stoga sam ih pustila. Dopuzala sam do tuš-kabine, klekla i okrenula se ka svom Gospodinu. Osetila sam toplu mokraću po svom telu i ponovo sam se, kroz suze, napalila. Rekao mi je da mu držim Kurac dok piški i uradila sam tako. Kada je završio, nabio mi je Kurac u usta. I u tome sam uživala. Zatim me je ponovo, držeći moj povodac odveo nazad do kreveta. Onda je seo i morala sam dugo da mu pušim. Mada, i puna dva sata za mene bi bila malo, jer sam obožavala da oralno zadovoljavam svog Gospodara. Plakala sam čak i dok sam mu pušila, ali kako su mi bile vezane oči, Gospodin to nije primetio.

Posle nekog vremena mi je rekao da sednem na njegov Kurac – naravno guzom. Kada sam to uradila, tek da sam malo osetila bol. Obično pri prvom prodiranju osećam ogroman bol, ali mi je guza tog trenutka bila skroz spremna i otvorena. Želela ga je u sebi. Jako sam se nabijala na Gospodinov Kurac i uživala u njemu. A onda me je naterao da svršim. Počeo je da broji. Pretio mi je da ću dobiti jake batine gajtanom ako to ne uradim dok izbroji do 10. Stigao je do broja 5, a ja sam, uz prethodno podignuta dva prsta, počela jako da se tresem, dok je orgazam strujao mojim telom. Svršila sam kao prava kučka, nakon pissing-a i sa Gospodinovim Kurcem u guzi.
Posle nekog vremena, ustao je, rekao da se sagnem i rukama pridržavam za krevet, dok me tuca u guzu.
O Bože, uživala sam u svakom njegovom prodiranju u mene. Osećala sam kako me čini svojom i nisam želela da to prestane. Gospodin bi me s vremena na vreme jako ošinuo kaišem po nogama ili kukovima. A umeo je i da mi ostavi tragove svojih zuba po leđima. Vrisnula sam svaki put kada bi me ugrizao, ali volela sam taj bol. Pored suza koje sam nečujno lila, dobila sam i dozu smeha, ponovo nečujnu, koju moj Gospodar, kao ni moje suze, nije primetio. Stvar je u tome da su na muzičkom kanalu koji sam pustila, bile samo domaće pesme. Na moju žalost (a i žalost celog sveta), počela je pesma „Insomnia“, koju peva (blagi Bože!) Jelena Karleuša. Ta pesma me uporno proganja, gde god da sam. I nisam mogla da verujem da su je pustili baš u trenutku dok mi je Gospodinov Kurac bio u guzi. Zar me neće ostaviti na miru čak ni dok sam sa njim? Oh, zaboga! Koliko mi je ta situacija bila prilično bolesna (mislim, ko bi još voleo da mu Jelena Karleuša peva na uvce dok ima seks?), toliko mi je bila i smešna.
Međutim, čim se pesma završila, opet sam postala svesna suza koje sam lila i opet sam postala svesna Kurca koji mi je cepao guzu. Bila sam tiha neko vreme, baš zbog situacije sa tom pesmom. Gospodin mi je rekao sledeću rečenicu:
– Pričaj-mi-nešto-dok-te-jebem! – tako što bi posle svake izgovorene reči jako nabio Kurac u moju guzu. Mozak mi se blokirao, posebno jer su opet suze preovladale, pa sam uspela da izgovorim tek nekoliko reči. Zatim je izašao iz mene, naredio da kleknem i da mu pušim. Radila sam to tako predano, dok me je kaišem udarao po guzi. Dobila sam jos par šamara, a onda mi je Gospodin naredio da ispružim desni dlan. Pitao me je da li znam šta će mi uraditi. Odgovorila sam pozitivno. Znala sam da ce mi svršiti po dlanu i terati da sve to poližem. Dok je svršavao i dok sam osećala kako mi sperma dodiruje kožu, prepustila sam se osećaju velike napaljenosti.
Bila sam zadovoljnija kada on svrši, nego kada ja lično to uradim. Kada je iscedio i poslednju kap sperme iz svog Kurca, počela sam tako željno i predano da ližem svoj dlan kao da je na njemu svo blago ovog sveta. Ali za mene je to Gospodinova sperma i predstavljala, blago koje moram zaslužiti da osetim na sebi ili u sebi.

Zatim je primetio da plačem. Pitao me je zašto to radim. Odgovorila sam mu, sada već otvoreno plačući, da se plašim da ostanem bez njega. I plašila sam se toga, više nego ičega. A onda su mi kroz glavu prošla razna razmišljanja koja dugo vučem i koja ne smem da mu kažem. Plač je postajao sve gori. On je legao na krevet. Dopustio mi je da odem do wc-a, nakon čega sam legla pored njega i zagrlila ga i dalje plačući. Jednostavno, suze su tekle same od sebe. Nisam mogla da nateram sebe da prestanem da plačem. Gospodin mi je rekao da, ako ne želim na sve to da gledam sa optimizmom, mogu odmah da se okrenem i odem.
Tada sam shvatila da je u pravu. Moram biti svesna određenih kazni, ali ne toliko da mi pomisao na njih tera suze na oči dok sam sa njim. I baš zato što se toliko plašim te najveće kazne, moram mu biti sve bolja i poslušnija. Ali, znala sam da sam takva, da neću UVEK moći da uradim SVE što traži od mene. I plašila sam se da će me nakon nekog takvog propusta, ma koliko mali bio, jednostavno odbaciti. Za njega bi to značilo samo par reči koje mora da izgovori i gledanje mojih leđa (ili moje gledanje njegovih), posle konačnog „zbogom“. Za mene bi to, naprotiv, značilo pakao. Ipak, nakon sto sam popričala sa njim, malo sam se smirila. Ustvari, sve što mi je bilo potrebno tada dok sam plakala, jeste da ga zagrlim i čujem njegov glas. I moj Gospodin mi je to dopustio. Još na početku sam mu rekla da ću se ponekad raspekmeziti i da ću tada doći u njegovo naručje. Sećam se da mi je tada rekao da će me prihvatiti u svoju moćnu senku, ali i da mi neće dopuštati da se tu dugo zadržim. Bol i poniženja kroz koja me bude vodio, lečiće svaku moju suzu. Ne znam koliko sam vremena provela u njegovom naručju, pričajući sa njim i ne znam koliko smo cigareta popušili dok smo razgovarali, ali ono sto mi je ostalo urezano u mozak je odnos koji smo nakon razgovora imali. Gospodin mi je prvo rekao da legnem na leđa i podignem noge visoko. Znala sam da ću opet osećati veliku bol, dok mi svojim velikim, moćnim Kurcem bude udarao u zid materice, kada me bude jebao u pičkicu. I osećala sam taj bol. Molila sam ga, vikala i plakala (ovaj put zaista od bola). Rekao mi je da moram da svršim, ali sam mu odlučno rekla da to nikako neću moći, da osećam previše boli i da će mi biti nemoguće da svršim dok me tako jebe. Nisam mu verovala kada je rekao da ću moći. I, naravno, ko je bio u pravu? Gospodin – podrazumeva se. On zna sve. Prstima sam počela da drkam klitoris a onda sam doživela tako jak orgazam da sam izbečila oči, dok mi je Gospodinova ruka bila preko usta. Jebao me je jako i doveo me do orgazma, onda kada sam ga najmanje očekivala. Moj je Gospodin zaista moćan. Nakon toga, dobila sam šamare, jer nisam verovala u njegove reči i jer sam bila odlučna u tome da neću svršiti. A onda me je položio na kolena (takođe na krevetu) i naredio da ruke ispružim ispred sebe. Zatim ih je konopcem privezao za radijator koji je bio odmah pored kreveta – ispred mene. Zavezao mi je oči, jer zna da to ne volim i udarao me kaišem jako po guzi, leđima i butinama. Par puta me je ošinuo gajtanom, ali sam ga preklinjala da to ne radi. Zaista je previše bolelo. Ja sam volela bol koji mi moj Gospodin pruža, ali osećala sam da je to zaista previše bola u jednom trenutku. Jedan jak udarac gajtanom po telu, ostavlja bol narednih 30 sekundi, ne popuštajući ni malo. Moj Gospodar mi je zatim fistingovao pičkicu. O kako sam uzivala u tome! Dovoljno sam široka i duboka da lepo primim Gospodinovu pesnicu u sebe. Hm, sada kada sam to zapravo napisala, zvuči kao da umesto vagine imam šaht, ali nebitno, zanemarićemo to…

U svakom slučaju, nakon toga, počeo je da mi radi fisting u guzu, ali sam ga molila da ne ide do kraja. Od prethodnog plakanja, pa udaranja njegovog Kurca u zid moje materice, pa svršavanja, bičevanja… bila sam iscrpljena za toliku bol. Nisam želela da mu kažem, ali verovatno bih se onesvestila da je otišao do kraja sa tim fistingom.
Gospodin je onda uzeo nešto iz svoje jakne i počeo time da me udara po guzi. Osećala sam da je metalno, ali nisam imala ni ideju šta bi moglo da bude. Zatim mi je prislonio to na klitoris i pitao da li mi prija. Odgovorila sam pozitivno, jer mi zaista jeste prijalo, palilo me je. Nisam znala šta je u pitanju i verovatno me je baš to neznanje palilo. Čula sam njegove reči: – Kada budeš videla šta te je palilo, shvatićes kolika si kurva. Zatim mi je opet time prelazio preko klitorisa i ponovo me udarao po guzi, sisicama i nogama. A onda mi je odvezao oči. O moj Bože… bio je to nož. Pravi, veliki, oštar kuhinjski nož! Prepala sam se i razrogačila oči. Rekao mi je da ne brinem, da me neće povrediti njime, već je samo želeo da mi pokaže ŠTA sve mene može da napali, da mi jasno stavi do znanja kolika sam kurva. I jesam, znam da jesam…njegova kurva, njegovo vlasništvo. Počeo je potom da mi jednim prstom drka klitoris. Nikada to ranije nije radio i mnogo me je time napalio. Drkao me je dok nisam počela da svršavam, a onda, u sred mog svršavanja, fistingovao mi je pičkicu. Završetak orgazma mi je time bio mnogo, mnogo jači.
Nakon toga je stao iza mene i jako me tucao u guzu. Bila sam toliko mokra i vlažna. Upijala sam svaki centimetar njegovog divnog, fantastičnog Kurca. Kada provodim dan sa Gospodinom, tada sam najiskrenije srećna…tada ŽIVIM! I volim ga, volim svog Gospodara, svim srcem, svom dušom! Apsolutno i bezuslovno!