Želja za boljim životom, sigurnjim poslom bez uslovljavanja, nerviranja i ucene, sve mi je to bilo nemoguće u našoj siromašnoj zemlji. Te davne 2002. godine na nagovor prijateljice koja živi u Amsterdamu odlučila sam da iskušam sreću na zapadu. Tada sam imala 24 godine, iza sebe propali brak i bogu hvala, bez dece.

Živela sam u malom mestu u Srbiji, okolina Kragujevca, radila kao frizerka u jednom salonu u Kragujevcu. Plata je bila solidna ali propraćena svakim mesecom uslovljavanja pušenjem gazdi ili drkanjem. Seksa nije bilo, tarifa se znala; bude li to plata – ide duplo veća za ovaj mesec, gazdi nije smetalo što ga oralno zadovoljam, a ne pružam mu veće zadovoljstvo. Imao je on svoje druge tri radnice koje su mu sve to nadoknađivale tako da se držao meni poznate tarife. Dok motam film i prisećam se sebe iz ranijih dana, jedno je sigurno: nisam imala svoje „ja”, bila sam jedna od onih nesrećnih duša zaglavljenih na pogrešnom mestu u pogrešno vreme bez podrške porodice.
Ovo nije priča kakvu biste sada čitali, ovo je moje životno delo, moji padovi, uspesi, probijanja, nazadovanja… ovo je moj život! Ne baš kakvim sam ga zamišljala ali je moj. Kao što rekoh, rođena sam u okolini Kragujevca u malom mestašcu gde svako svakoga poznaje. Završila sam srednju frizersku i odmah sam se zaposlila. Moj seksualni život u tim godinama bio je prosečan; imala sam jednog dečka, tj. moju prvu ljubav za koga sam se udala, živela par godina i razvela. Nakon njega bilo je par muškaraca u mom životu ali to su sve epizode koje su se brže završile nego što bi se nastavile. Bila sam sramljiva, naivna, puno sam verovala ali sa druge strane jako radoznala i bez straha. To je smrtonosna kombinacija za život.
Gde god da sam išla privlačila sam pažnju, bilo je to nešto u meni što je svakog navodilo na jednu pomisao (jebao bih je, posedovao bih je), bila sam naprosto magnet za takve osobe. Malog rasta, lepih srednjih grudi, malo više ka većim ali atletski građena. Dupe još lepše, lepo građeno. Godine fitnesa i pazljive ishrane učinile su od mene malu pravu crnu bombicu, da tako su me zvali bombonica, a u krevetu bomba. Lice kao neko detence, nežne crte lica, dečije učinili su da palim i mamim gde god se nađem. Stalno sam slušala: „kako bih jebao ovu devojčicu, ovo dete, klinku” itd… Meni nije smetalo, imponovalo mi je to. Kao i svaka žena, posle raskida željna lepih reči i komentara, ćutanjem sam odobravala gazdine „prijatne komplimente” sve dok nije preraslo u početku u nenamerno pipanje, a da bi kasnije otvreno umeo da me uštine ili pomiluje po guzi. Ni sama ne znam kako je uspeo da me uplaši, nagovori da ga oralno zadovoljim, ali uspelo mu je to, teško je mene zaplašiti u tim godinama bilo… Vremenom je otišlo kud je otišlo ali nakon par pušenja i drkanja shvatila sam da to nije za mene, to jednostavno nisam ja… Seksa nije bilo iako sam to odbila time što sam mu nametala tarifu, za koju je bio stari tvrdica, a kada bi prihvatio onda bih tražila veću cifru i time bi ga udaljila, je li, posle svršavanja mozak drugačije razmišlja. No, da stvar bude gora, imao je sina koji me je jeo bukavlno jeo kada god bih otišla na posao. Da ne dužim istorijat sa njim, nikada mu nisam davala povoda niti bilo šta ali jednostavno takvim manijacima bila sam neodoljiva.

Tako jednom prilikom ščepao me je za struk, uveo u malu sobu i raširio mi noge, mislila sam – gotovo je sada će te silovati, kao niko u životu sam se uplašila, ali sa druge strane ćutala i čekala, na licu mi se nije dalo videti strah i panika i kada sam se pomirila sa sudbinom, neko je počeo lupati na vratima.
Kao i svaka kukavica brzo je podigao pantalone i istrčao na sporedna vrata. To je bilo prvi put da je u meni nešto prelomilo i shvatila sam da ovo i nije strašno, neka unustrašnja sila u tom času isplovila je na površinu i osetila sam napad mira i olakšanja. Nisam se uplašila iako sam bila preplašena refleksno, ali duboko u sebi ovo mi je prijalo. Brže-bolje sam se namontirala, uvukla košulju, na brzinu sredila frizuru i izašla u salon, pošla za vratima, razmakla zavesu da otključam, kad gle čuda – moja prijateljica iz Amsterdama. Pričale smo, zezale se, smejale se, suze su nam išle, toliko godina je prošlo… Zapitkivale jedna drugu šta se u međuvremenu zbilo, ko je kuda otišao, kako ko sada živi, radi itd. Znate već, klasična priča sa starim prijateljem koga niste videli. I tako nakon smene koja mi se tada završavala otišle smo u obližnji kafić. Sedele, pričale, pile i onako kroz šalu, priču, poverim se njoj kako sebe ne vidim ovde, kako mi je život monoton, bez nekog cilja, bez nade, zaglavljena sam ovde, radim od danas do sutra, gazda me uslovljava. Plata mi je lepa ali opet nije to taj dinar ako mu ne popušim. Nisam mogla da verujem šta ja to pričam, bujica ružnih reči izlazila je nekontrolisano iz mojih usta, otvorila sam joj dušu kao nikome u životu. Iako smo u srednjoj bile nerazdvojne, znale sve jedna o drugoj, ipak su to druga vremena, bezbrižna i nekako glupavo dečija, ovo je sada nešto drugo ali opet nisam stajala. Plakala sam, pričala, otvarala dušu kao nikada i nikome u životu i kada sam se smirila spremala se da ustanem i samo pobegnem, odjednom me je uhvatila za ruku i samo rekla da se smirim i da sedim ovde. Nemo me je gledala bez ikakvih emocija; niti tuge niti straha, samo gledala. Gledajući nju naprosto sam se zapitala da li je to ona Marija iz klupe. Bila je hladna i nedostupna dok me je onako plavim očima duboko sekla. I dok sam se onako smirivala odjednom me je odsečno upitala: „Zašto ti ne bi došla da živiš kod mene u Amsterdam?” Kao grom iz vedra neba, nisam znala šta me je snašlo. – Kako da dođem, gde da dođem, jedva kraj sa krajem sastavljam, gde bih tamo živela? – uplašeno sam odgovarala. Gledala me je i onako ljutitito rekla: – Nisam te pitala imaš li tamo gde da živiš niti da li imaš novca, na tebi je da dođeš, a živećeš kod mene, u međuvremenu. Imam jake prijatelje, naćićemo ti posao i mesto ali otom potom sve u svoje vreme. Ja sada idem, ostaću ovde još koji dan pa putujem za Beograd, ovde sam došla samo zbog tebe. Nemoj da propuštaš priliku, beži dok si mlada, imaš gde da dođeš, na tebi je samo… – ustala je poljubila u obraz i otišla.

Sedela sam onako zatečena razmišljajući dok gledam u ispijenu čašu pored sebe. Shvatila sam ostanem li ovde propašću kao što sada propadam, gazda, njegov sin, neizvesnost, šta gubim zapravo? Danas umalo nisam bila silovana, a ja sedim ovde i pijem piće kao da se ništa nije desilo, da li sam ovo ja? Zašto nervirati đavola i tražiti nevolju? Morala sam da odem i želela sam, silno sam želela. Shvatila sam jednu stvar, a to je da druga prilika ne dolazi olako. Nisam imala nikoga po strani, nisam mogla da biram, uzmi ili ostavi, i odlučila sam idem odavde, gotovo je sa ovim mestom – rekoh na sav glas. Te reči i ta odluka promeniće mi život iz korena…
Sa Marijom sam se čula sutradan, delovala je poprilično nervozno preko telefona, nismo nešto razgovarale mnogo, samo mi je rekla da će mi novac poslati na bankovski račun ne bi li mi poslala za kartu ukoliko budem odlučila. A ona će me čekati kada se budem spremala da idem. Otišla sam na posao, šef je već bio u radnji sa svojim kujama, smejući se dok mu je jedna od radnica sedela u krilu. Mrzela sam ih, toliko su mi bile proste i jadne da se to dalo videti iz aviona, dekolte uvek otvoren, mini šorts i glasno smejanje… sve mi je to bilo tako prosto i jadno. Dok sam tu jedina bila ja onako do grla zakopčana, sa pantalonama, bilo leto ili zima, godine patrijahalnog vaspitanja ostavile su duboki trag na meni. Ušavši u lokal šef se odmah uozbiljio, zbacio je svoju Bilju sa sebe i lagano mi je prišao ponudivši mi sok da se malo odmorim. Gledala sam ga, bio je čudan, uvek onako pun sebe, a sada nešto je bilo u njemu, nešto što me je hteo za sebe, ne kao seksualni predmet da mu iscedim jaja već drugačije, dublje. – Šefe, došla sam da vam kažem da idem za nedelju dana, dajem otkaz. U prostoriji je zavladao muk, kuje su okrenule glavu i onako kroz ozmeh upitale zašto idem. Šef se izgubio, nije mogao da poveruje šta ja to pričam. „Pa kako ideš?”, upitao me je. „Hoćeš li veću platu, smeta li ti išta, hoćeš nešto da promenimo, u čemu je problem?” Bila sam zatečena brdom pitanja i unapred datih odgovora. Rekavši mu kako stvari stoje samo me je pogledao i rekao onako tužnim ali zlim pogledom: „Pa dobro, ja kao šef moram sa svojim koleginicama vama da priredim oproštajnu večeru”. Usprotivila sam se ali bezuspešno, taj matori jarac kada navali tu mu nema druge, iako mi je bilo čudno, znajući kakva je to tvrdica od čoveka. Dan posle našeg razgovora trebalo je da me pokupi ispred kuće sa ostalim koleginicama. Okupala sam se, sušila kosu i gledala svoje telo nago. Bože, mislila sam, kako to da mi godine prolaze, a ja nisam imala nikoga ko bi me zadovoljio, imao kao partnerku, ženu, kako to da mi se život u ovo pretvarao? Polako dišući gledala sam svoje grudi, velike su poprilično, a crne bradavice su mi se ukrutile. Odavno nisam imala kurac u sebi, na samu pomisao telo mi se naježi.

Prelazila sam rukama preko njih, zastala kod bradavica i čvrsto ih uštinula, zejacala sam od uzbuđenja, ona mi se ovlažila, žudela je, molila me je. Nisam htela da se samozadovoljavam, tek sam izašla iz kabine, a i ruka je ruka, ali daleko od tvrdog muškog uda. Otišla sam u sobu, uzela haltere, polako navlačući milujući svoje noge, osetila sam se ženstveno. Telo mi je vibriralo, osećala sam tu energiju u zraku. Pogledala sam sebe u ogledalu, nasmešivši se došlo mi je da se pojebem sa prvim čovekom koga bih videla, ta želja je bila neopisiva, morala sam nešto da uradim, odlazim iz ovog mesta, hoću da bar odem kako treba. Obukla sam jednu izazovnu crnu suknjicu koja je bila prilepljena uz moje telo. Seksi halteri, kratka suknjica, sve je to delovalo nekako nestvarno lepo, izazovno, seksi. A gore bela košulja – moja omiljena kombinacija. Grudi su mi bile nešto veće nego pre, a u uskoj beloj košulji pucale su da izađu napolje. Otkopčala sam par dugmića i imalo je šta da se vidi, duboki dekolte belih čvrstih grudi, a dole telo samo tako izvajano, bez trunke sala. Mala sam, priznajem to, ali opet sve je na svom mestu, uz crne štikle sve dođe na svoje mesto. Lakirala sam nokte u crni lak, stavila sam crveni karmin, moja crna kosa padala je preko ramena, podigla sam glavu, opalila par slika i rekla: „Idemo – to je to”. Čekala sam gazdu, nije se pojavljivao, a već je sedam sati bilo, kasni. Od neke treme i mučnine otpila sam par gutljaja crnog vina, malčice me je opustilo, čekala sam i dalje. Evo ga, već pola osam, počela sam da se pitam šta li se to desilo, kasni već sat vremena i taman kada sam rešila da ga zovem pojavi se on vratima. Zvonce je zazvonilo. „Oh”, jauknula sam, „to mora da je gazda sa svojim kokoškama”. Otvorivši vrata gazda umalao nije poludeo, širom otvorena usta nemajući išta da kaže, gledao me je nemo i pohotno. – Zdravo gazda, hoćemo li? – Nasmešila sam se i krenula ga da poljubim. Jadničak, bio je hipnotisan, samo me je posmatrao, misli sam mogla da mu pročitam, a i bogami dala se videti izbočina na njegovim pantalonama. – Gazda gde su koleginice? – u čudu sam upitala. – A, koleginice, Marija, budimo iskreni ovo je tvoje veče, ti nam uskoro ideš, a i sama znaš da se nikako dobro ne slazete, nisu te seljanke za Beograd, a sem toga, sutra ti je slobodno. – nasmešivši se rekao mi je dok smo ulazili u auto… – Čekajte gazada, kako, ne razumem? – bila sam zbunjena, nisam znala. – Kako to sada da nema njih i zašto idemo u Beograd, mislila sam da idemo ovde na jednu laganu večeru uz priču i smeh, ne razumem ništa. Gazda me je samo pogledao i rekao da se opustim, ovo je moje veče. Vozio je kao lud, ni sama ne znam kako smo tako brzo stigli u Bg. Celo vreme odmeravao me je kao parče mesa, moram priznati izbočina na njegovim pantalonama ni mene nije ostavila ravnodušnom. I pre dok sam mu pušila ili drkala, bila je to poprilično velika kobasica, velikog glavića poput pečurke i još većih muda iz kojih je špricao spermu kao da piša. Samo me je gledao i ponekad onako kao greškom dodirivao mi koleno. Pravila sam se da mi ne odgovara na šta se samo kiselo smejao i oblizivao. Moram priznati, odveo me u pravi restoran. Nisam očekivala od tvrdice, ali i školjka se jednom godišnje otvara. Dok sam ulazila u restoran, mamila sam poglede muškaraca, a i bogami žena. Osetila sam te poglede na svojoj koži, znala sam šta hoće, šta bi mi radili. Bila sam kriva, njihala sam kukovima samo tako, a moja velika guza raspaljivala im je samo tako maštu. Ali bila sam njegova, došla sam sa njim, mora da mu je bilo jako drago.

Jelo je bilo vrhunsko, vino odlično, smeh, šale, sećanja prvih dana nakon srednje kada sam došla da radim. Pričali smo o mom propalom braku, o životima, planovima za budućnost, smeh, priča, smeh, vino je svoje uradilo. Odjednom taj stariji ćelavi ljigavac postao mi je nekako simpatican, posmatrala sam ga dok priča, gledala sam njegove razvijene ruke, ogromne šake, krupna ramena. Bio je poprilično jak za svoje godine, kakav li je tek bio u mlađim godinama. Za njegovih 64 godina, bio je u popriličnoj formi. Iskreno, nisam nikada spavala sa njim, nije mi se dalo, iliti nisam želela da me ima na taj način. Nije da nisam htela, volela sam da me ima k’o njegovu kuju na njegov seljački način, da me smiruje, da me poseduje, troši, ali nisam mogla sebi dopustiti da me deli sa ostalima, da mu budem u nizu i da se diči sa mnom kao sa svojim priveskom… to nisam sebi mogla da dopustim.
Od koleginica sam čula sve i svašta: „nezasit u krevetu, lud k’o struja, a tek što je perverzan…”, uz smeh i salu samo bi se pogledale i zakikotale i tu bi sve prestalo. Pravila sam se uvek luda, nije me interesovalo šta oni pričaju ili sam se pravila da me ne zanima. Gazda je bio karakter od čoveka i od njega nikada nisam čula da se hvalio što ih sve ima za sebe, te kokoške su same krive, pričale su šta treba i šta ne treba i nikada nisam čula niti izvalila da su one znale za moju i gazdinu malu tajnu. Na tom polju gazda je bio karakter, što moram priznati, malo je takvih ljudi. Zbog toga sam bila ravnodušna po pitanju oralnog ili ručnog zadovoljavanja, iako sam duboko u sebi priželjkivala da me ima k’o svoju četvrtu kučku. Sve tri ih je obrađivao svake nedelje po jednu i uvek je mogao još. Zadovoljne radnice, zadovoljne mušterije, zadovoljan posao, zadovoljan gazda – to je bio njegov moto. Pričao mi je o svom braku, voleo je ženu ali tragično je izgubila život, ženio se par puta posle nje ali posle nje ništa nije bilo kako treba da bude. Tu je digao ruke od porodice i posvetio se poslu. Imao je jednog sina, pričao mi je o njemu iako me je jeza hvatala od tog provincijalca, no dobro šta da se radi.
Vreme je odmicalo, već je prošlo 12 sati, malo sam se zabrinula šta ćemo sada da radimo. Gazda je poprilično popio, a i ja sam, sve je unapred bilo isplanirano, mada dobro da sam se spremila. Na spratu čekala nas je unapred pripremljena soba, boca vina uz neko bogato meze. Gazda je dao radniku neki džeparac uz reči: „Ne uznemiravaj nas”. Klinja je išao za nama i non-stop gledao u moju guzu, a ja kako sam malo više popila još više sam mu se nudila da me gleda, ženska logika. Ušavši u sobu malo sam se zbunila, gazda se odmah bacio na posao otvarajući bocu vina i pohotno gledajući me, rekla sam mu da idem do kupatila i da ću brzo. – Hajde, hajde, spremi se ti, čekaću te ja ovde. Nasmejala sam se i ušla unutra. Počela sam da svlačim suknjicu, skinula je sa sebe, ostala sam u halterima, otkopčavši preostale dugmiće sa košulje i sebe sam napalila gledajući u svoje telo. Grudi u crnom brusu kipele su da izađu van, uvek sam jedan broj manji uzimala da se ima šta dodatno videti. Istina je da nisam nikada davala povoda, niti se oblačila izazovno, ali ovo je bilo jače od mene. Ni sama ne znam što ali to sam zapravo ja, uvek seksi ispod krpe krupnog veša, stariji iskusni lisci su to odavno izvalili i na sam pogled ka meni osetila bih da znaju šta nosim ispod na sebi. Pogledala sam sebe u ogledalu i rekla – idemo to je to. Moram priznati tada sam imala tremu iako sam popila, vino je svoje radilo, ovo je bilo nešto novo, to je drugi muškarac u životu sa kime ću da spavam, nisam znala kako da se ponašam niti da li je ovo u redu, gomila misli su me obuzele ali nazad ne može. A ovo je nešto za kraj. Sredila se na brzinu, pribrala i izašla van. Gazda je ležao u gaćama na krevetu ispijajući vino i gledajući nešto u telefonu. Kada je video da sam spremna kurac mu je istog časa poskočio i ukrutio se. Gazda je zablenuo u mene kao da nikada žensko nije video u životu. Bilo me je malčice stid, spustila sam glavu, a on je poskočio sa kreveta, uzeo ma za ruku i doveo do kreveta. – Kako si zgodna, šta da radim sa tobom, što me ostavljaš? – pričao je. Ćutala sam, nisam znala šta da kažem, samo sam klimnula ramenima. Jednom rukom je uzeo moje ruke, a drugu stavio na moje lice i počeo me ljubiti, pohotno sisajući moj jezik. Zacvilela sam, čudno mi je bilo, a on je još jače krenuo da sisa. Tako neko vreme i onda me je silno zabacio na krevet, pala sam gledajući šta će sledeće da uradi. Naredio mi je da skinem brus, klimnula sam glavom i okpočala. Polako sam ga svukla sa sebe, grudi su se oslobodile, bradavice ukrućene njihale su se gore-dole dok sam ubrzano disala. Prišao mi je polako uhvativši me za nogu. – Nisi skinula štikle, znaš li ti da me to pali, jahaću te u njima kobilo moja. Samo sam ga gledala i klimajući glavom, uplašila sam se, prvi put da se uplašim u životu, čudno je bilo, pre neki dan silovanje mi je visilo o glavi, ali ovo je nešto drugo, osetila sam strah šta će da mi sada uradi. Imali smo celu noć zajedno, bila sam njegovo vlasništvo i dobrovoljno sam se upustila u ovo.

Prišao mi je uhvatio za butine i povukao ka sebi. Pala sam na krevet, ležala, uzeo je moje noge, zabacio preko ramena i primakao se meni ka licu, moje grudi su dodirivivale njegova razvijena ramena, a moje bradavice se još više ukrutile na sami dodir njegovog ljubavnog ćilima, palilo me je to. Gledao me je dok mi se kurcem nabijao na gaćice, osetila sam ga na sebi, tvrd, velik, prijao mi je, skroz sam ovlažila, želela sam ga u sebi.
Htela sam da budem njegova, da me ima, poseduje, da me pumpa kako on hoće i koliko on hoće. Počeo je da se trlja o moje gaćice dok mi je rukom stegao lice, njegova šaka zaklonila je pola moje glave. – Kobilo moja rasna šta da radim sa tobom? – pričao je. Samo sam ga gledala i tiho rekla: „Jebi me kako želiš, gazda”. Od tih reči je pomahnitao, ustao sa mene i pocepao mi gaćice, uplašila sam se kao nikada u životu. Onda je skinuo gaće i pogledao me u tom trenutku: – Jebaću te, je li znaš? Jebaću te za sve one godine koje si mi bežala jesi li čula! Nemo sam ga gledala i grizla se za usnu, bože kada mi ga je uterao, osetila sam se na sedmom nebu, ne znam je li brže ikada u mene nešto ušlo, toliko sam bila napaljena, toliko ovlažila, toliko zračila da mi treba kurac, sve ove godine bez njega, šta sam to radila sebi, što sam sebe kažnjavala. Od ovog časa ima da jašem kada mi se ukaže prilika, neću se više praviti. Misli su letele mojom glavom dok je gazda uterao svoju kobasicu u mene. Tako je bio tvrd, velik, gledao me je i smejao se, počeo je polako da ulazi i izlazi, tiho sam jaukala, a onda je počeo da ubrzava jahanje. Uhvatila sam ga za leđa i zarila nokte pod kožu, to ga je samo tako uzbudilo. Počeo je silno da me jebe dok je na meni. Moje noge su bile na njegovim ramenima, moje štikle iza njegove glave. Malo se zadigao, uzeo jednu nogu i skinuo štiklu sa nje, pala je do njega, uzeo je u svoje ruke, a drugom rukom držao moje noge ka sebi. Uzeo je štiklu i počeo mirisati u nju, to ga je hipnotisalo, davalo mu samo tako snagu, svakim njegovim zaletom osetila bih bol u sebi, prijalo je.

Nikada nisam ovako uživala sa mojim čovekom, večito je bio pijan, slab za seks, večito nervozan, uvek ljut. Retko kada bi imali odnose, na početku je bilo sve kako treba, bar se meni tako činilo, šta sam znala, bila sam dete, željna opakih momaka, brzog života eh… Došao bi pijan, opalio mi šamarčinu i naterao da mu ispušim i to je bilo sve, a ujutru bi se budio kao sasvim drugi čovek kao da ništa nije bilo. Navika je čudo, coveku postane sve normalno i trazi svetlu tačku na kraju tunela. Ovako nikada nisam ni upola dozivela sa njim. Ali to su prosli dani, neka ostanu iza mene.